Prosvetni glasnik

612

НАУКА И НАСТАВА

н јужним покрајинама српским. Сад да прегледамо како је то било у западним српским покрајинама. <^Да видимо како је било код оног деда српског народ а који носи име Хрвати; као и код оних Срба, који су католици ^и који су стајали под утицајем Рима п католицизма. Хрвати су примили хришћаиство из Рима. Отуда су добили и прве проиоведнике, отуда и писменост отуда и образованост. Што је било са Хрватима било је и са великим делом Срба Примораца и становништвом појединих градова далматинских. Ови градови и области беху у непосредној близини ИТалије и Млетака, у непосредној близини државе Карла Великога, а неке за извесно време и саставни део државе Карлове. Просвета и култура у опште и у Италији и у Млеткама и у држави Карла Великога стајала је на маого вишем ступњу него у приморским српским покрајинама. Све ово имало је врло јаког утицаја на ширење писмености и подизање школа међу Србе ових покрајина. Тим је пре, што је још 529. године донесена одлука на сабору у Весону (Уа180п), којом је наређено свештеницима да отварају школе, у којима би изучавали младеж. Исто тако јаког је утицаја имала и наредба Карла Великога, који је ценио просвету и био заповедио да се у свима главним градовима његове државе оснују школе за обучавање омладине, над којима су водили надзор бискупи. Ова саборска одлука у Весону, ове наредбе Карлове нису могле проћи без утицаја на досељене Србе и Хрвате, особито штоје Хрватска дуже време била под Франачком превлашћу и што су свештеницц служили на латинском језику. У овим крајевима потреба је била много јача за школама и нисменошћу, јер је требало учити латински језпк и латинско писмо, а то се није могло учити без школе, па зато није чудо што се овде само црква стара око ширења писма и језика и око подизања школа. И овдејецрква играла ону улогу, коју је имала и међу Србима источних нокрајина. Како су Хрвати нримили веру од римских мисионара, то се у цркви служило латинским језиком, сва администрација црквена, такође, преписка са Римом исто тако, а доцније и цела државна преписка вођена је латинским језиком. Да би хришшћанство ухватило јачег корена, да би се свештеници упознали са основима хришћанства и писаним књигама, морали су још од ране младости учити латински језик. Зато се кодХрвата врло ранојавља школа. Саме старешине црквене јако су се бринуле о јавној настави прописујући јој опсег и смер 1 ). ') ЋаШ. МиЈагпје в1апје Нгуа4зке рпје XII. в4о1јееа (Ка(1. СХУ, стр. 39.).

Да се црква заиста старала и код Срба католика о подизању школа и ширењу писмености види се најбоље из поменутих Карлових наредаба. Ни један владалац до Карла Великог па за дуго ни иосле њега није толику паасњу поклонио умном развитку своје земље, као он. Он је у том погледу прави реФорматор. Карло Велики тражио је од свештеника да буду прави учитељи народа 1 .) Скоје наредбе о подизању школа и учењу омладине, које је раније издао, одмах по освојењу Крањске, Хрватске, Славоније, дела Босне и Далмације поновпо је 789. године сабору у Ахену. Тада је наредио да се у тим школама учи иисање, рачунање, иевање, гра• матика, исалтир и изналажење иразника 2 .) Ту је нарочито ставио на душу свештеницима, да се што више заузму око обучавања деце, а особито сиротињске 3 .) У то време већ је било столних или катедралних школа 4 ), а на самом двору постојала је ; зћо1а раШта, коју је походило осим краља, његових синова, вајзнатнијих саветника још и неколико женскиња, као Гизела, сестра краљева, Гундрада, сестра Адалардова и др. Ту се предавало седам слободних вештина подељених у две групе у тривијум, (где долазе: граматика, реторика и дијалектика) и квадривијум (где долазе: аритметика, геометрија, музика и астрономија); а после свега тога теологија, као највиша мета свега образовања 5 .) С каквом су се живошћу заузеле владике и архијепископи око подпзања ових школа види се из тога, што су одмах по томе подигле разне школе за певање и читање, за проучавање светих књига, као што је то учннио Љидрад, лионски владика. Међу тим Теодулф нареди своме свештенству да држи школе но градовима и селима где би им се обучавала деца верне им пастве. 6 ) Карло је тражио да му се сваке године саопшти успех на општем сабору, где се давало рачуна о целој управи. Ко је бно на тим саборима, најбоље севидииз почетка ма које капитулације издате на сабору. Ево једног таког почетка: „бегешбзпвив 1§11иг е1 сћта&ашв8шш8 (1опши8 нпрега1ог Каго1из. е1е§И ех орИшаШ>из зш8 ргш1еп1188пшз е<; 8ар1еп1лз8ши8 лчгоз, 1аи1 агс1пер18С0р18 ^иаш е4 геШЈШ ер18сор1з зиниЦие е! а№а1 ;е8 уепегаШез 1а1со8(1ие гећ§ш808 е4 сИгехИ, ') В-г ВсћШег Легтан. 1*ећг1гасћ <1ег 6евсМсћ(;е (1ег Рае(1а§о§1е. ^ехргј^ 1891. ХтсеИе АпИ. 8. 48. -) Ш. 3 ) Ове се наредбе налазе у Мопшпеп4а 0егтап1ае, I. 60.238. 4 ) Ђг. ВсМПег Негтап. Бећгћисћ с1ег 6езсћ1сћ(;е (1ег Рае(1. стр. 49—51. 5 ) Е. 1иадГВ8е е1 А1/\ ВаткаиА. Шк1о1ге §'епега1е, I, стр. 355. 6 ) Ш 357.