Prosvetni glasnik

Н А У

К А И

Н А С Т А В А

Од годииа

1891. године

у опште

1896-

године

у опште

београдској

ужичкој

београдској

"в Р н п

17

1

1

1

2

3

18

—

1

1

8

2

5

19

—

—

—

—,

2

2

20

—

2

2

0

1

6

21

1

—

1

2

3

5

22

4

4

4

__

4

23

3

—

3

1

—

1

24

5

—

5

1

—

1

25

2

—

2

—

—

—

26

—

—

—

—

—

—

27

1

—

1

—

—

—

Н А У К I И

ЕТНОГРАФСКИ ПРЕГЛЕД ИТАЛИЈЕ У СТАРОМ ВЕКУ 1

Кдасична Историја у најширем смисду треба да буде реституција јелинско-римске периоде у свима њеним маниФестацијама. Према томе наш би предмет, поред строго политичке партнје (спољашна, војничка и унутрашња историја) и иоред помоћних наука — ГеограФије, ТопограФије и ЕтнограФије, састављао читав низ дисцишшна: Државне Старине, Ллтература, Археологија, Религија (обично погрешно звата Мптологија), Приватне и Ратне Старине, Хронологија, Нумизматика, ЕпиграФија, Метрологија, ПалеограФија. Обично се неђутим култивирање тих грана у детаљима оставља специјалистама, а историк узима од њих само главно и карактеристично. Тако ће н. пр. Метрологија у Еласично.ј Историји бити претирана у колико упознаје с метролоихким реФормама старих, њихоним узроцима и последицама, с простирањем система појединих центара и комерцијалним релацијама, у земљи и изван ње; даље, у колико учи принципима јединско-римских мера, н. пр. основном нашем данашњем аналогом, да су све врсте мера изведене на истој основи, на мери за дужину, јер мера за запремину није ништа друго до куб мере за дужину а мера за тежину равна је мери за запремину пуној воде; у кодико је она компаративна дисциплина те показује да су све системе старог доба пореклом из Вавпдона. Колики је значај те науке за Кдасичну 1 5 г водно нредавање г. Н. Вулића, ванредног проФера Велике Школе.

У проденту:

1896. године

ОЈ 00

године

'З*

и

о

'о°

ш

%

ш

< о р* ■ч о

1 Ј Ра о о \о

в М N

3 § >1

сЗ РСн О Ш I \о

N п

3 Е О >ч

17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27

6-25 25-00 18-75 31-25 12-50

25-00 25 00 50-00

5-00 500 10-00 5-00 2000 1500 25 00 1000

5-88 17-65 29-42 11'76 23 53 5-88 5-88

20-00 20-00 20-00 10-00 30-00

11-11 18-52 7-41 22-22 18-52 14-82 3-70 3-70

6-25

500

_

Н I С Т А В I

Историју иајбоље се види из тога, што ће она играти највећу удогу, кад се једном буде дошдо до могућности (од које смо за сада још врдо дадеко), да се изради историја трговине јелинско-римске. Еииграфија ће нас опет обавестити о кодевцп писмена, о путовима азбуке по кдасичним земљама и према томе о утицајима старих народа у кудтурном погледу, о модиФикацијама примљеног адфабета; оно нпр. казује, да Етрурци и Римљаии примају писмена од Грка, али засебно једни од других, да је римска азбука остала ограничена на Лацију, док су етрурску билп примили сви Умбро-Сабели итд. Хронологија интересује класичног историка дедом о кадендару, о хронодошким реФормама и њиховој вредности (н.пр. Цезарева реФорма од г. 46., по којој дотадашњу годину од 355 дана замењује сунчана од 366, у научном смислу пре је назадак), о ерама (тројанска и олимпијадска у Јелина, роб1 аес1ет СарИоПпат, разне врсте аћ ХЈгће сошШа у Римљана). Итд. За Кдасичну Историју у овом ужем смисду изворп су дитерарни и монументални. Од коликог су значаја за њу монументадни остаци старог доба, и кад је у најскроинијим границама, показаће неколике речи о натписима, новцу и историјским уметничким производима. Прегдедајмо само садржину најгдавнијих врста натписа. Стари су објављивади законе на тврдом материјаду; тако су Содонови закони били урезани на каменим стубовима (хг^/3«с) а римских Дванаест Табдица биде су од туча. 0 грчкој финансиској уарави управо знамо само из епиграфи-