Prosvetni glasnik

238.

НАУКА И НЛСТАВА

што се онде јаче истиче н психологијска сграна. Приноветке овда устунају вишс иснред описивања и приказивања. Ученик се упозорава на то, кад је тон у приказнвању топлији, кад озбпљпијн, која срества пнсад за то унотребљава, и како се то садржином оправдава. Ово је од нарочитога значења, ношто готово сви саставн ученички унадају у ногрешку, што им је нрнказпвање подједнако, без живости, не нстнче се јачање или слабљење приказиванс радње, а замена су за све то, не ретко, безукусна претеривања. Пошто се усмена вежбања задрагавају највише наописима и приказима, то је природна посдедица, да ће опи бити и предметом писмсннх радова. Већ смо видели, да Шилер тражи, да се што више нише, алн оп уједно тражи и да задаци не буду велики н да сасвим подробно буду пјшпремљени на часу. Тнм се и наставнику много помаже: задаци су краћи, погрешака је Л1ање. На овол се стенену задају већ и преводи са латинскога, алн се нази, да се нзраде тако, како се но стилу не би нозна.10, да су нревод са латиискога. Што се тпче пзношења садржине једне песме, или управо њенога нревођења у прозу — тема, која је и у нас, а н иначе веома омнљена — оно се у Гнсену избегава и находи као писмено вожбање само у нзузетним случајевима примене. С правом вели Шилер, да ће образован, Фантазијом обдарен човек, који је познат са законима естегичкога нриказивања као што треба решити овакав задатак; алитпм је уједно н одлучено, да ће особеност песме и њезин поетски приказ битн разоренн, ако се пружи дечацима, да је растргају и расплину. Изузетно се могу задати писмена вежбања на основу једне песме, ако се тражи, да се изнесе историјски догађај њезпн, или да се пореди догађај исторпјски са догађајем изнесенпм у песмн, а у овом случају треба обратпти иажњу на то, да ли су ученици умели схватитн етичку тенденцпју песникову и како су је у раду приказали. На највишем се стеиену (II н I) на место читанке читају дела немачких класика; ну норед кдаспчпих дела употребљавају се п одабрани комади немачке прозе. По иравиду се у немачким гимназијама у обе секунде читају епске песме, а у обе нриме лирске н драмске; од прозе се читају ноједнии естетичии н фнлозофски спнсн од Лесинга, један Гетеов роман или писма о Дон Карлосу. Како је градиво у гисенској гимназији разређено, и кодико се од поменутога распореда разлнкује, види се напред из распореда лектнре у гисенској гимназпји. Шилер жали што се у наставн матерњега

језика заиемарује беседништво, ношто за беседништво није довољио постарано класичним писцима. Модерно се беседништво од кдасичнога у многом разликује п не треба да остане ученицнма непезнато. Задатак је будућности, да и за оно прикупи потребан материјал. Како немачка лектира служи копцентрацији наставе видећемо каснијс, када се упознамо и са осталим предметима, а овде ћу се ограничити само на то, да прпкажем начин, како се она на овом стенену изводн. Циљ јој је, да ученика васиита, да чита сам за се пажљиво и са разумевањем. Да ли ученици мало читају? У нас може бити, ади где се настава јаче ослања на литерарну страну, чита се, но правилу, много вшпе. Шта чнтају ученици? Правилан избор је реткост, осим ако школа или кућа као што треба не одређује лектиру ученпка. Али се ипак може рећи, да ученици, који много читају, поред доста неподесннх и рђавих књига, прочита.ју и многе добре. И сад настаје најважинје питање: како читају ученици? Ученнци чптају тако, да виде само: шта је било, шта се догодило, задовољавају се, дакле, садржпном иди управо Фабулом, током радње. Оно што је најважнпје, омнче им се, а то је тотално схватање. Већ је папред поменуто, да ученике треба навикавати, да два пута једну ствар прочитају и то да их зарана ваља на то навикавати. Ово треба нарочито нагдасити, иначе од ученичкога читања неће бити оне добити, што се ишчекује. Да бп пак ученици могди доћи до тоталнога схватања, нотребно Је, да се удубе у поједипости. Школа их мора научити, да је без поједипости схватање целипе ненотпуно, н да морају себи датирачуна о ароникнутомразумевању иојединости. Школа им мора дати не само правац, по мора у њима иробудити и вољу за цнљу сходнпм и усиешним читањем код куАе. На сваки начин да се упуства за ово не дају тек на овом степену, ио да се учсници морају на то оздо па иа даље иавикавати. Ну ученик ваља да свикне, да при чптању п самостадно суди. Да бп се то постигло, потребно је често задавати задатке, који неће сметати тоталпом схватању и разумевању појединих делова из којих се оно састоји. Решавања тих задатака треба у настави увек брижљиво кориговати. На највишем степену он ће бпти од веома велике користи, ако буду управљени на заједничке тачке, значења појединих делова за економију целине, црте, што се из појединих делова нзводс за характеристику лпца, ређе језиковпе појаве, метрнчке ствари