Prosvetni glasnik

К 0 в ч

е Ж и 'л

347

Вук Стеф. КараџиК, његов рад иа српском језику и нравопису, од ироф. Љуб. Стојановића ; IIитање о склоау Немањине биографије од Стевана Првовенчанога, прилог историји српске књижевпости, од А. Гаприловића; Трагови народнога иевања у XVI веку, од А. Гавриловића; Покрет Срба у околини Клиса 100Р>., од Јов. Н. Томпћа. Прилоге А. Гавриловића и Јов. Н. Томића приказасмо у свесци пред овом, а прплог Љубе Стојаиовића ириказаћемо у јулској свесци. * Забавник Срнске Ењижевне Задруге. Беог))ад. Штамиаио у Државиој Штампарији 1899. Изишла је осма свеска, друга у овој годипи. У њој је завршен ромап Б. Ига Вогородичина Црква у Париз), започет је роман Ч. Дпкенса Дда;мд Коиерфилд и иаетављена ирииоветка Ј. Зејера Стратоника. У даљој, деветој, свесци иочеће излазити у Забавнику роман чувенога рускога прнповедача Л. Н. Толстога Војна и мир, у иреводу Миловаиа Ђ. Глишића. * Сеоска учитељица, роман. Наиисао Светолик II. ВанковиЛ. (Наградила Матида Сриска са 100 форината). 94. издпње Задужбине Илије М. Коларда. У Београду. Штамиано у Државној Штамнарији Крал.евине Србије, 1899. 8°, стр. 209. Доста се често у нас чује, како иаш друштвени живот није још у толикој мерц развијен, да може дати градива за роман. Нико очитије и боље ни.је утврдио иеосноваиост тога тврђења од рано иреминулога даровптога прииоведача иашега Св. Ранковнћа. Његов Горски Цар а још више Сооска учнтељица очито казују, како и у нашем друштву има пуво градива за роман и ириноветку, само ваља да се нађе уметник, који ће умети то градиво да иађе и употреби. Сеоска учитељида је по реду други, а на жалост и иоследњи, роман док. Ранковића. Овај роман свој нок. Ранковић је израдно у времену, кад је већ био обхрван тешком бољетицом, кад је бно свестан тога да што уради, то само граби од смрти, која му се већ спремила у походе. У њему се приказује учитељскн живот. Главни је јунак Љубица •—• сеоска учитељнца. Одрасла у сиромашно.ј кућн, једва је чекала да сврши школу и добијс учитељство, да својим радом помогне себи и својима. И она са највоћим одушевљењем ночиње тако мучан а тако племенит учитељски посао, и читаоди већ очекују да ће она, вредна, одушевљена радом, иетрајати иа трповитој стази, којом је иочела ићи у животу. На жалост, она се није могла одржати у оиим миогобројнпм незгодама, којимаје изложена свака сеоека учитељица, нарочито почетница и она која је сама, која нема кога етаријега уза се. И муигкнње у тешким ириликама лако склизие у грех; слабо женскпње још теже се може уздржати од греха. И зар је чудо што је и Љубица, врло млада и без искуства, у тренутку нодлегла искушењу и н заборавила на свој свети позив. А склизне ли' само једном с ирава иута, за грехом грех се ваља. Љубида је све дубл>е газила у грех и завршилаје

самоубиством. Па онет ми Љубицу не осуђујемо. Ми је жалимо, а кривимо њену околину, оне који су злоупотребили њено непознавање живота. Учитељи народних школа ваља да ирочитају овај роман, у коме се црта њихов живот. У њему ће наћи доста познатих слика и личности. И Љубица, и Гојко, и Беља, и Блајко, — све су то њихови добрн знанци, с којима се они тако често сретају. А писар Пера мало да у евакоме срезу нема по кога себи сличнога друга. 0 вал.аности овога романа иећемо говорити. То се само казује тим, што му је Матица Српска досудила новчаиу награду, а Задужбина Коларчева штампала га као своје издање. Цеиа .је овоме роману два динара. * Кориспе поуке за децу. Од Е. Диии. Иреведоно са двадесет шестог Фраицуског издања. 92 слике. Београд. Нова трговачка штампарија, иређе Петра К. Танасковића, 1899. 12°, стр. 149. У овој лепој књижици износи се низ поука за децу. Почиње се упознавањем деце с Богом, душом и телом, па се иостепено деца упознају са готово свима стварима, које су у непосредној близини дечјој пли с којима ће се она касшце у животу често сретати. Поуке су рађене за Француску децу нрема тамошњим ириликама, те бисмо овога ради ову ваљпну књижицу радије иоздравили леио прерађену према нашим приликама, јер тада не би у њој било појединих поука, непотиуних и мало нејасних за нашу децу, а других, које су сувишне, према приликама у којима расту иаша деца. На овај би се начин избегло и то, да у књигу уђу и оне иоуке, које су већ раније нашој деци познате из читанака и других дечјих књига, само у још лепшем а кад што и иотнунијем облику. Књига је украшена са, великим бројем лепих слика и то је нарочито нрепоручује као књигу деци намењену. За поклањање учоницима варошких народних школа Корисне иоуке најтонлије ирепоручујемо. * Загоркиња или живот наш у шуми и без шума. Са сликом „Срнског сељака" и „Срнске сељанке". Написао Ј. МиодраговиЛ. Треће поправљено и иоиуњено издање. У Београду. Штампано у Краљ. Срп. Државној Штамиарији, 1899. Мала 8°, стр. 155. Загоркиња је већ позвата напшм читаодима. Она је, као мало која српска књига, до сада већ растурена у два издања, и ево се јавља у трећем, понрављеном и иоиуњеном нздању. Загоркиња и овнм својим издањем хтела би „да нам изнесе и каже једно највеће економско добро, које се види у злу. Она би срећна била кад бп учинила, да се ово добро боље види н оцени. Она хоће само да обратн пажњу на ово природно благо, те да сви мислимо о њему". Намењена је омладини, јер је „њена будућност, па о њој треба више да мнсли". Ово треће издање знатно се одликује од првога н другога поиравкама и допунама. Нарочито помињемо читава два одељка: „Шуме и болести" и „ ПГуме и будућност народна".