Prosvetni glasnik

395

овоме периоду Вук је веЈг „уравнао пут и припремпо земљиште за спе оие новине, које ће у своме Рјечнику увестн". Са појавом Рјечника, крајем 1818. године, настаје трећи период Вукова рада, период ,стварања и заповедања", који траје скоро пола века, све до смрти великога Вука, 1804. године. У овоме дугоме низу година Вук је израдио многобројне и разноврсие своје књижевне послове, којима је иа послетку срећно окоичао борбу о преображају књижевнога језика и правоииса, коју је често сам изазивао и распаљивао, чиме је опет само убрзавао решење њено. Сад већ потпуно свестан свога великога рада, обдарен ретким умом, необично вредан и истрајан у раду, Вук за све ово време од скоро пола столећа пи једнога тренутка пије клонуо, није посустао у раду. Захваљујући свему томе, противпици његова рада, којих је у ирви мах било много, бивали су све слабији, Вуков рад текао је све више присталица, и Вук је још за живота славио победу над својим противницима. 0 Вуку и његову раду до сада се много писало. Писало се више но и о једноме књижевноме раднику нашем до сада, и ми се опет ни мало не иремишљамо најтоплије нрепоручити својим читаоцима овај говор академика и проФ. Стојановића као ваљану оригииалну радњу о Вуку. У њему ће читаоци иматн потпуну и јасну слику о целокупномо Вукову раду па срискоме језику и правопису, израђену ие но ономе, што је о Вукову раду већ толико пута писано и понављано, већ но Вуковим долпма, махом по њпховим Граматичкпм и иолемичким списима* а и његовој преписци са сувремепицима, која се нрикупља и чува у Српској Краљевској Академији. Дач.

Из живота народних шнола у крагујевачкоме округу. Извештај за школску 1898.—99. годину. Спремио школски надзорник Љуб. М. ПротиК. Крагујевац. Штамнарија Ст. X. Поновића, 1899. 8°, стр. 92. Новим закоиом о народним школама извршене су корените реФорме дојакошњих наших основних школа, за чим се већ толико година чекало. Задатак народних школа јаче је истакнут и знатно упрошћен, те ће тако оне школе у истини давати ц мушкој и женској деци оиште образовање и васпитање. Поред многих других новина, и потребних и корисних за школу и народно образовање и васпи* Сви граматички и иолемички списп Букови, но којима је поглавито израђен онај преглед љегова рада, ирикуиљени су и штамиани у 3 књиге, у нет свезака. Ови су сниси приказани у Пр. Гласиику за 1897., свеска за новембар и децембар.

тање, повим закопом о народним школама установљен је и сталии надзор, без кога не може битн нравога напретка у иастави народних школа пи иравилне и свестране оцене рада наставника п паставница народних школа. Још се нпје навршила ни пупа година од како је ступио у живот нови закон о народним школама, и већ се осећа панредак у иастави и успеху, а иарочито со видно истиче корист сталнога иадзора. Књижица, чиј је натпнс горс исписан, најочитије показује, како се доиста више није смело чекатн са преображајем народних школа, и како се имају очекивати све лепши и бољи резултати од преображаја, извршеног повпм законом о народним школама. Ова јс књижица оглед: да се иа крају школске године изнесе стање народнпх школа у једноме округу, са извештајем о свему ономе што је у тој годипи урађено за унапређење иаставе и наставннка, као и о томе шта би ваљало још урадити, па да уснех буде што бољи. Овај је оглед испао доста срећно за руком. Школски надзорник за округ крагујевачки у овој књижици износи шта је ссе у току године предузпмао како на отклањању узрока досадашњсм пеусггеху основне наставе тако и на изналажењу путова и иачина, којима бн се помогло, да се што бољо и нотпуније иснуни задатак, који п о повоме закону имају народне школе. На првоме је у месту ово књижици нрилог самога иадзорника 0 иодизању школских зграда. У овоме прилогу тражи се, да се, колико се може внше, одступн од многих захтева, који су до сада истављани при подизању школских зграда, те да се са што мање издатака могу подпћи школске зграде, које ће опет одговарати свима хигијенским захтевима и потпуно задовољавати сво школске потребе. Иа овај начин и пајсиромашнија места могла бн за кратко време подићи потребну зграду за школу, чиме би се отклонила једна велика позгода, која још и сада смета, да се у многпм местнма отворе народпе школе, и ако су у њима врло нотребне, као да се и у већ отвореним школама може са што више успеха радити. Овде се износи и нацрт једне такве школске зграде, којајесанезнатним издацима подигнута, а одговара свима хигијенским захтевима и задовољава све школске потребе. То је школска зграда у Десимировцу, близу Крагујевца, где су под једнпм кровом и учионица, са собама за ученике н послужитеља, и стап учитељев, с иотребним одељењима. На другоме су месту Кратке иоукс о кужним нли заразним болестима, намењене сеоским учнтељима. Њих је спремио окр. лекар и члан окр. 50*