Prosvetni glasnik

380

н е к р 0 л 0 г

1*

СИЖА МИАОЈЕВИИ УЧИТЕЉУ ПЕНСИЈИ Априла 27. о. г. умрла је у солу Мрђеновцу блнзу Шапда седа старина Сима МилојевиК, учитељ у ионсији, цознат свима, који су со иоле бавили недагошком књижеввошћу. Иокојии Сима родио со у Црној Бари округа подринскога 29. августа 1835. годино. Осиовиу школу учио је у селу Глоговцу а трн разрода гиниазије у Шанцу. За тим је стунио у Богословију п свршио п ту три разреда. Јануара 17., године 1853. буде ностављен за учитеља у Токерншу истога округа. 1854. године 1. јула оде за учитеља у Босну, гдо јо нровоо трн годино (до 21. окт. 1857.), ко.јо му је Пародиа Свуиштина 1880. године иризнала. По новратку из Босне буде ностављен за учитеља у Прњавору округа иодрнискога. 1. августа 1861. годиие буде нремогнтен у Белу Цркву истога округа, а 23. марта 1865. у Ваљево, где је осгао три године; а 1. августа 1868. у Крунањ, где је остао само годину дана. За тим јо нремештен: у Недељице 29. априла 1869., у Глоговац 29. јула 1869., опет у Ваљево 1. августа 1871., оиет у Белу Цркву 1. августа 1873., н најпосло у Шабац 1. августа 1877., где јо остао сво до 30. јула 1883., када јс стављен у пенснју, паврпшвшн нуних 30 годнна учитељске службе. Покојни Сима јо у почотку своје учитељско службе био н иемиран и немаран у вршењу своје учитељске службе, те с тога је више пута бџо кажњаван и за рад у школи добивао слабо оцоио. Али се доцније умирио н сам усавршавао, те од 1872. године није нмао мањо оцено од одличне. У ово времо падају и његови књижевни радови. Оии су понајвишо нреводи, а самосталнн оригиналнн мањи радови штамнани су му у Милићевићовој „Школи". Од свих својих другова Сима је важио као најписменији. Он се ннтересовао за све новине у педагошкој књижевности у нас и ротко јо која књига изишла а да јо Сима пије, но прочитао, него нроучно. То му је и нодигло нивб њогове малопе учнтељске спреме коју је изнео нз школо. Сима је био мођу ирвима п на тсдашњнм нрактичним предавањима, којо приређивашо тада министарство просвоте за усавршавање учитељско. Сима пнјо само копирао; он је мислио, и све је за тим примао као своје. И у овоме се огледао његов самосталан карактер, који се иоказивао и у другим ириликама. Симин јо отац бно своштенпк а и син му јо свештеннк, на Охриду близу Мишара (сахат далоко од Шапца инза Саву). Ту је у близиии и соло Мрђеновац, у којему јо Сима зкивео иослодњих година н где је и умр'о. И ко је познавао Симу, особито иоследњих година, када га је старост миого бнла прогрушала н обрвала, он би рекао, да је и Сима иогрепшо што нијо ностао свештоником. У каракгеру своме, поред самосталности, Сима је имао ночога мнлога, иечога за вољењо и иоштовање. Говорио је мало, алн кад говори, говори и убоа,л.иво и од срца, са нуно мирпоће и такта. Сима је био рођеии брат уваженога и чувенога великога Србина Милоша С. МилојевиКа, на којега јо и личио и толом и душом, па му није устунио пи у јунаштву. Кад је војска српска у рпту с Турском за ослобођење и иезависпост прешла Дрину, н друге границе на све три стране света, Симаје био у дринској војсци и јуначки се борио око Звориика; а особито се одлнковао на Влашким Њивама, за шта је и одликован таковским крстом д златном и сребриом медаљом за храброст. Нока јо вечан помен вредиоме нросвотиом раднику Сими С. Милојовићу !

Одговогни угеднпк : Јован Миодраговић

Ш тамплпо у Д гжлвпој Ш тлмилгији