Prosvetni glasnik

НАУКА И

63. Греши ко поједине лекције одвеЂ одужи. — Пажња лабави кад се одиећ много задржана на једном. предмету. Чак и код одраслих мозак мора да се, док траје учење, одмара од времена на време. Мењање лосла помаже одржавању пажње. Мењањем рада деда се и одмарају и крепе своје здравље. Многе Физичке навоље од школскога живота долазе само зато, што деца раде један исти иосао и дуго и у једном истом положају, те им и посао постаие досадан и положај тежак. Одмор од неколнко минута тгосле сваког часа рада оспособиће дете да брже напредује него ли иначе. Што су разреди млађи одмор треба да је све чешћи. Две лекдпје по петнаест минута, с малим одмором међу њима, малој деди вреди много више него једна лекција од тридесет мипута. Мењање рада по разредима је добар начин природне дисцинлине, и веома је користан нарочито у нижим разреднма. 64. Греши ко мисли да је довољно сваку лекцију само једанпут преКи. — Није довољно једну лекцију само поновити иего се ваља на њу вратити и поново је прелазити. Нешто што младог учитеља највећма збуни и заилаши то је оно, што види да на мссец дана после његовог предавања, његови ученици слабо 1 што и знају о томе. Нека је он ма како савесно и вешто радио да им, на прилнку, објасни разломке, и нека би и ностигао успех с којим би се могао поносити, и с правом поносити, ако се он само задовољи овим лепим објашњењем разломака, он ће се на своју велику жалосг уверити да је зидао на песку. Учитељ треба у свом распореду времена да одреди нарочите часове на понављање и претресање старих лекција, а уз то мора увек укратко обаовитн ранију лекцију пре него што на нову пређе. Јучерашњу лекцију мора најпре проћи пре него што данашњу почне. Само таким понављањем и претресањем старих лекција, може рачунати да ,је код својих ученнка створио трајне утиске. „Вежбањем се човек дотерује", обично се вели. То је одиста истина, а из сличних разлога је истина н то, да се понављањем јача памћење. Никад учитељу није толико тешко спремити своје ученике да схвате какву лекцију, колико му је тешко да је они и упамте, пошто ју им је ои већ објаснио. Иут којим се долази до памћења, мора бити добро убијен, ако се жели њиме путовати. Иамћење је као какав углачани метал: што га чешће гладиш све сс боље сија. У давању знања учитељ има две дужности: да га саоншти дечјем уму и да га тамо задржи; да га објасни и да га, тако објашњеног, учврсти.

* Објашњавање лекдија је за учитеља најбоља нрилика да развије своју личну умешност и да покаже свој наставнички дар; али трајашност онога знања које је он ученицима дао, зависи од непрестаног понављања и претресања. То вам је као онај савет, како се горчина заслађује: „метни толико шећера колико мислиш да је довољно, па онда зажмури и гурни још једну пуну прегршт". С малом измеиом, тако ти је нешто и у настави : старе лекције ионављај и иретресај, иретресај и аонављај док ти се већ не учини да је лудо више понављати и претресати; искуство ће ти пак показати да ће ти и опет требати то исто и ноновити и претрести. 65. Греши ко мисли да је довожно поновити лекцију онда кад је и задата. — Неки учитељи понове лекцнју и траже да им ученици понове главну ствар још истога часа, и тиме се задовоље. Ово понављање често толико пута врше да оно већ умори децу, те се учење претвори у механичко брбљање речи. То је најгори начин понављања. То значи превлачити слику други иут бојом, још док се први премаз није ни осушио. Знање се утврђује само оним попављањем у коме се ум враћа већ иознатим му нутем и на њему виђа оно што је једном већ видео. Ираио иопављање није исто нгго и досадно чегртање језиком. 66. Греши ко понавља речи место да понови саму радњу. — Поновити штогод врховима прстију вредп десет нута више него ноновити језиком. Речи могу да буду само голи звуци, и у памети детињој може да се утврди читав низ речи а да се у њему не створи осећање или појам, које те речи треба да изазову. Наше умно напредовање бпва нонављањем радње а не увећавањем нашег памћења. Понављање увек треба да буде такво да оно изазове примену онога знања које хоћемо да утврдимо у дечјој памети. Детињим радом треба да руководи његов властити разум, и једно једино његово дело оставља у његовој памети јачи утисак него толика гола напрезања да што запамти. 67. Греши к,о мисли да је опазити грешке исто што и поправити их, — Многи учитељи дају оцеие о способиости својих ученика просто по томе, да ли су ови у стању да им одговоре на питања, која им они у неком тренутку задају. И ако овп одговоре погрешно, учитељи одмах бацају сву кривицу на њнх, и бележе им то као незнање илп немарљивост, или и обоје. Оваки учитељи мисле да су сву своју дулшост учинили кад махиу главом у знак иеодобравања и кажу: „даље" или „не 63*