Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

571

емпиричан метод истраживања, којим су удариле . најпре све Природне Науке, а на челу њиховом Медидина, утицао и на развитак правних наука, те је — уз нрииомоћ историског метода — одподовине овога века изазвао у правној струци осетан обрт и тако велики напредак, да се та нериода може уиоредити с периодом за време цветања иравне струке: с периодом Римскока Права. Најпосле и Техника са својим нрактичним примеиама научних резултата па поједине врсте људскога рада иде веома често оним правцима и стазама, пгго их је модерна Медицина последњих година открила или нрокрчила. Да не сиомињем напретке у Техницн, који су својим пореклом из прострапе области најновијих тековина физичкохемиског дела Игијене (највшпе Грађевинске, Занатлиске и Фабричке Игијене), спомепућу само онај живи покрет у Ивдустрији (нарочито Ипдустрији врења), Технологији, Агрикултури, Шумарству и т. д. што су га изазвали нови проналасци у Медицини — нарочито у Бактериологији н Паразитологиј и. Према томе не може бити сумње, да би медицински факултет веИ еа чисто научног гледишта веома корисно утицао и на друге факултете нашега университета. Тек с њима би та установа добнла праву органску целину, а с његовим појединим катедрама онај живљи подстицај на рад, који води нриродном, сталном и сразмерном напредовању. Наставницн и слушаоци медицинског Факултета били би иов елеменат међу уииверситетском омладином и њеним учитељима, и упосили би у њих нове погледе, нове начине посматрања п суђења. Из те узајмице поникао би јамачно живљи и разноврспији рад по свима гранама, а са радом и успех. У кратко: — медицински факултет оживео би и унаиредио и оне другс. Али сриски медицински факултет чекају и самосталне научне задаКе, исиред којих се ми не смемо уклапати, ако смо ради, да нас туђе културе не ирегазе или нс асимилишу. Ми смо па међи и раскрспици Истока и Заиада, дакле, тако рећи, целом свету на видику, на штогод пропустимо, у чему год иогрешнмо или само закасннмо, јако нам се впди, а по гдекад и иемилице свети. Ми смо народ, у коме баш за практичну п научну Медицину има богата материјала од сваке врстс и на све стране, па ако га ускоро сами не употребимо и необрадимо, иреотеће нам гадруги. Читав пиз још нерешених, отворених научннх и практичних иитања из разпих области Медицине и Ветерине могао би се баш у Србијп релативно лако проучити и дефипигивно решити — само да је иравих пред-

ставника, правих апостола Медицине као науке: наставника и учепика медицинског Факултета. Да споменем само огроман напредак у науци о кужннм болестима људи и стоке и њиховом сузбијању, који се у последње време на све стране истиче, и оне нове начине у Теранији, па сам већ доста рекао. У томе напретку живо учествују и наши најближи суседи, Румуни и Грци, са представиицима својих медвцинских Факултета, а ми још једнако заостајемо — јер их немамо. Наши државни, општински и приватни лекари имају сасвим други позив и не могу се науком бавити. Немају ни времена ни прилике, да питања своје струке научно прате и обрађују, и могу о срећи говорити, ако им се гдекад стеку тако згодпе прилике, да могу већ готове резултате научних исиитивања само тек да примењују. Махом им ни то није могућно, на се онда, наравно, убрзо и најодличнија снага међу њима од науке сасвим отнади и савршено забатали. Научна иотреба, дакле, иште, да наш университет не остане без медицинског факултета. 2., Србији је медицински факултет ирека иотреба и са национално-иолитичког гледишта. Шта више, ја бих рекао, да је баш медицински Факултет у томе иравцу најиретеаснији, јер се бави само питањима и потребама, које су свугде подједнаке; које су свима народима и свима слојевима у народу оиште и заједничке. Створити, дакле, у земљи такав један стожер, око кога ће се — својих неодољивнх нородичких и личних потреба ради, а без икаквог страха и зазирања — скупљати и они, којп у другим нриликама баш из национално-нолитнчких разлога неће нли не смеју да нам приступе и да иам се приближе... значи створити једно средиште са необичном атракционом снагом — не само за сродне, него и за стране елементе; значи ироширити сферу свога утицаја на најлеиши и најиоузданији начин. Колико је ово мишљење осиовано, и у колпко се облика та мисао у дело нриводи, показују небројени примери те врсте баш из носледњег доба. Да их наведем само неколико. Национално-политички разлог био је пресудан за Чехе, кад су иоред медицинског факултета с немачким наставним језиком у Прагу извојевали себи и медицински факултст на свом, матерпем језику. Национално-политички рачуни решили су (год. 1860.) у Румунији нитање о университету и медицинском Факултету у Јашу — дакле таман неиосредно украј оног дела Аустро-Угарске, у коме је много румунског елемента — и ако за тај Факултет у самој земљн није било преке потребе. Као одговор на то подиже опет Аустрнја мало за тим 72 •