Prosvetni glasnik

44

ПРОСВЕТНП ГЛАСНИК

Овако урађено дело имаће много вшие вредности не само за шире кругове него и за оне, којима су ове књиге добродошле за љнхов рад, за наставнике. Оно пак што г. писац мисли да је ново за науку, нека нздвојп и засебно публикује у коме органу нашо науке. То је бољп нут него да се изгуби у оном што је већ познато. Као што сам напред рекао, ја нпсам у стању контролисатн историска дата у сппсу г. Гавриловића, то нека учини који од наших историка. Погрешке, које су само 1арвиз тепЉ п 1т§иае нпсам хтео овде наводитп — саме ће пх писац моћи уочити. Нову литературу, која није г. ппсцу позната наћи ће цптовану у О-е8с1псћ1:е с1ег ћигап!. 1л1ега(:иг од Карла Крумбахра 2. АиД. Мипсћеп, 1897.. у одељку бпблнографијп лосвећену. Хоиорара не тражим, зато ми га не треба ни одређивати. Просветии Савет може лако извести, да ја иреиоручујем дело г. ГавриловиЛа само ако га иреради. 2. новембра 1899. год, Београд. Сима Н. Томић. проф. Пошто је овај ре#ерат обухватио више дптерарну страну, то је Савет оддучио: да се умоди и г. Миденко Вукићевић, проФесор Гимназије Вука СтеФ. Караџића, да поменуто дело прегдеда са историјске стране, па да о томе Савету ре®ерује. XI Прочитани су реФерати г. г. Миденка Марковића и Дим. Ј. Путниковпћа о „Српској Ранунаљцп", коју је израдио и за употребу у нашпм основним шкодама наменио Петко Никодић, учитељ. РеФерат г. г. реФерената гдаси: Г*лавном Просветиом Савету Писмом својпм од 4. овог месеиа, СБр. 81., Главни Просвстни Савет послао нам је на иреглед и оцену поправљену и усавршену „Српску Ралунаљку" од г. Петка Ппколпћа, учитеља. Ми смо ову рачунањку прегледали и част нам је о томе поднети Савету овако млшљење: Кад смо 1897. годпне оцењивали рачунаљку г. П. Николића, каква је онда бпла, ми смо дали мпшљење: да је она један орпгпналан рад, да је у нечему подеснија н боља од руске рачунаљке п да такав рад заслужује пажњу и препоруку Главног Просветног Савета н министарства просвете. То мишљење Савет је усвојно, а господпн министар просвете одредио је г. Николпћу извесну помоћ, да своју рачунаљку усаврши, што је овај п учпнио. Овако дотерана и усавршена ова рачунаљка сад је много боља н подеснија за употребу. Њом се може лако руковати, а ђацпма се могу лако представптп разне рачунске комбпнацпје, боље но руском рачунаљком. Нарочито јо од руске рачунаљке у томе боља, што се на њој лак.о могу пстакнути само онолпко куглица, колико је потребно за коју рачунску радњу, а остале су куглице сакрпвене, док код руске рачунаљке свих 100 куглица стоје ђацпма пред очпма, те често сметају разумевању н пажњу дечју расејавају.