Prosvetni glasnik

398

ПХ'0СВЕ1НИ

ГЛАСНИК

и историја (свршетак), од А. Стан.; Мируј тиче!..., песма Милосава Јелића; Вук н медвед, природњачка цртица, од А. Стан.; У споменицу пријатељу, несма Душ. Николића; Белешке из науке н живота; Наши задаци; Забава из науке; Нове књиге; Наша ношта. * Голуб. — Изишли су 4. и 5. број са овом садржнном: Народна мудрост, из „Народнога Блага"; Оиомене при љуљаљу, од Јов. М. Уд.; Плачњнви Ђура; У Јужној Африци, цртице из земљописа и народониса; Завјет, иесма од Вељка; Три и више жигица једном дићи у вис, поучна забава или забавна поука; Вредност једне сламке, с немачког иревео Воја Младеиовић; Скромност и хвалисање, упоређење, стихови од Крајишника; Еако ко ради онако н прође, приповеда Душан г Бурић; Магденбуршке лопте од чаша; Аманет, песма Петра П. Ковачевића; Сиаситељ, с немачког Добривоје Стојнић ; Гласник; Нове књиге и листови; Ребус, Коњички скок, Загонетка. ❖ Зорица. — Изашао је 6. број са овом садржином: Српској Краљевини, песма од Ј.; Његово Велпчанство Краљ Србије Александар I (са сликом); Илија Бирчаннн и хајдуци, од проф. Анд. Гавриловића; Српскамајка, песма М. Св. В.; Мртва птица, песма Дим. Глигорића; Како било Дабило, од Д. Ј. П.; Млеко, по X. Шмиду Воја Р. Младеновић; Прича о малој Иви, стихови од Срет.; Начпнили кућу, од Војина Милорадовића; т 1асовник, по немачком Момчило; Дечје народне умотворине: Загонетка, по немачком Момчило; Не могу лагати, с немачког Вл. К. П.; Награђено иоштеље, по француском Влад. М. Прокић; Белешке, с француског Савка Радпчевпћева, учит.; Ребуси; Рачунски задатак. *

Финансијски Преглед. — Изишла је јануарска свеска са овим прнлозима: Вук. Ј. Петровић, са сликом; Државни кредит, од А. А. Исајева; Међународна трговинска политика, од др-а Ј. Грунсла ; Главнији правцн у развитку система непосредне порезе; Трговина, њезнн привредни значај, њезине националне дужности и њезинн односи према држави, од др-а Рихарда Еренберга, превео др. Драг. М. Павловпћ; Буџет, од Л. Пол-Дибоа; Нацрт историје иолитичке економије, од Џона Келса Ингрема, с енглеског превео Милић Ра.довановпћ, проф. В. Школе; Важнија примењена начела процесуалног пореског права у Аустро-Угарској, но др-у Јохану Воленики М. А. Поповић; Унутрашњи преглед; Спољашњн преглед; Наша финансијска пракса; Познавање робе; Белешке ; Питања — одговори; Службени део.

т НАУЕЕ 0образованости код балканских Словена. — Крајем фебруара ове године руски Археолошки Институт у Цариграду прославио је петогодишњпцу свога установљења, п том приликом је Стојан Новаковић, посланик Краљевине Србије, говорпо је о образованости код балканских Словена. Остављајући на страну етнографске разлике и географску раскомаданост, Новаковнћ је размотрио, у њеној целиии, развијање образованости код балканских Словена; почевши од њиховог насељења на нолуострво па све до данас, он је нрегледао разне утицаје, којима је она била нотчињена као и разне фазе кроз које је прошла. Први цивилизаторски фактор за балканске Словене била је Византија од У1 до IX века. Дошавши у нспосредни додпр са усавршеном византнјском цивилизацијом, новн дошљаци, још необразовани и у пола дивљи, морали су да подлегну њеном утицају. Ои се