Prosvetni glasnik

778

пгосветни гласник

нија иредавања за униворзитотско ученике, да им се ставе на расположење нотребне библиотеке и лабораторије. Али то нијо довољно за потпуно и правообразовање универзитотсве омладнне. Потробно јо, па је и прече, побринути се за морално васпитање униворзитетских ученика, обзирући се и на њихове материјалне прилике. Универзитетскн учениди треба да уђу у друштво, да се многоме чему уче од друштва, а сами опет да у друштва уносе идејо- и науке, о којима се на универзитету баве. А прва је брига, да се сами универзитетски ученнци што боље међу собом познаду, да не буду један другом туђи, зато што овај учи у јодноме а оиај у другом факултету, или што је овај из јоднога а онај из другога краја. Зато би било иотребно, мисли НаигеМе, да се сама уииверзнтетска управа побрнне, да се за универзитетске ученнке нађе какво подесно место, гдо би се састајали и заједнички ироводили по који час свакога дана, утичући тако благотворно један надругога; да им се нађе какво подесно место, где би заједнички радили а заједнички се и одмарали, само да то место не буде кафана, као до сада јито јо она била једино место, где су се универзитетски ученицн разних факултета могли окупљати, да који тронутак заједнички нроведу. Овакво састајање универзитетских ученика врло ће повољно утицати на њих и њихово васпитање, али то још није довољно, јер се на таквим састанцима, који би трајали највише који час преко дана, опет не би огледао прави жнвот школске омладине, нити би се ту могле показати све навике појединих ученика, да би се после могло утицати, да се ноједине од њих као рђаве и штетне нскорене. Ваља имати на уму, да народ не каже без разлога: С ким си онакав си. Зато би, мисли НаигеШ, ваљало побрннути се о тоже, да универзитетски ученици, будући најинтелигентнији те и морално најјачи чланови друштва, увек буду само у

доброме друштву, да никада не буду у прилици, да буду окружени чиме, што би штетно утицало на њихово морално ваеиитање. У овом погледу је врло тешко утицати на универзитетеку омладину, ако се жели погитовати свачија лнчна слобода, али се оиет може доста урадити баш и за сам морални приватни живот уннворзитетских ученика. То се, по мншљењу Наи/еие-ову, може постићи на ова два начина: да се оснује нарочити завод за заједничко становање велнкога броја универзитетскпх ученика нод надзором универзитетске управе, нли да се нађу и уреде прнватни станови, на пр. у појединих учитеља, код којих би, под њиховим роднтељским старањем п надзором, становало по неколико ученика. Ово со иоследње НаигоМе-у боље свиди но онај први, више интернатски живот универзитетских учеиика, и много би благотворније утицао, по његову мишљењу, на целокуини живот и рад уииворзитетско омладине. Даље НаигеМе мисли , да би универзитетскнм ученицима ваљало дати највећу слободу у образовању поједнних друштава, у којпма ће развијати своје идеје, своје мисли и принципе; алн им не допустити никако, да се баве полптиком. Чак би се могла допустптп разна сиортска друштва, па удружења ученика разних вероисповеди и из разних крајева; али да се тиме онет у ученика не би развио сеиаратизам, требало би да сва та друштва стоје под заједнпчком централном управом, која би стојала у вези са универзитетском управом. * Смањивање годинаучењау средњим школама и испит зрелозти. — У друштву за вишу наставу у Паризу претресало се питање о томе, да ли би требало смањитп број година учења у средњим школама, као и то, да ли би требало да се укину испити зрелости, којима се сада завршује средњошколска наставаи стиче