Prosvetni glasnik

КОВЧЕЖИЋ

759

одабраних, од утицаја и учеиих жена Француских, које су савршено знале стару и нову литературу и с узвишеиим заносом пратиле политичка питан.а, живот научни и развитак уметнички, па шта впше говориле су н о најтежим филозофским иитањима. Декартова ФилозоФија нашла је одушевљене поштоваоце нарочито у круговима тих учених жена Француских. Л-Итерарни значај Француске жене у добу цветања рационализма бпо је велики и благотворан. Наравно. било је и иретераности и ситничарења, у које су ученост женска и жудња за науком природно застрањивалн. Слике тога сачуване су у лепим Молијеровим комедијама. (Мислим нарочито на .Еез !еттез ватаМез" и „Есо1е (1ез 1'еттеб"). Одушевљеиом заштнтницом женина права и једнаке достојности с човеком јесте у XVII столећу г-ђица Де Курноа, која у два своја члана <'Орко нариче ради незнања и потчињеностн жена, брани достојност и способиост жене, да буде васпитана као човек, а за сведоке својим праведним захтевима узима старовековне писце, црквене оце и божански ауторитет. Са још више одушевљења брани природну једнакост жене и човека учена Холапђаика. Аппа Магге бсЈшгтап, која доказује помоћу свих суптилиости схоластичке логике, да умност не зна за разлике полне и да жена има исте способности и моћи као и човек. Тога ради захтева подједнако образовање литерарно за жене као и за људе. Сама се је истицала у своје доба необпчним образовањем, које је изазивало опште чуђење, тако, да су је савременици називалп „чудо нашега времена" и поредили је с ученим Скалигером. 1 ) Класичким образовањем такмичила се с првим хуманистима својега доба М-те Ђасгег, иозната, преводитељка Хомера. Мало по мало јављају се и захтеви, да жена на основи впшега образовања може заузимати у друштву положаје, који су до тог доба искључиво припадали људима. За те своје захтеве жене су нашле и међу људима ватренога борца. То бејаше ЋшИагп с1е 1а Ћагге, теолог, који доказује, да природна једнакост оба иола условљава такође једнакост у васиитању. Ои јасио увнђа неправилност обикнутога у то доба манастирскога васиитања и из његових погрешака изводи објашњење извесних тамних страна женске природе. Премишља о уређењу виших школа за образовање девојака, где се, то јест, не би учили стари језици, „пошто нам наш литерарни језик даје и у прози и у стиховима све што је најбоље, што уопште можемо пожелети за душевно образовање", већ би се давало више образовање, које би и жену оспособило, да „заузима црквена достојанства, да. буде војсковођа и судија". Тако је у појединаца одушевљење за вишим васпитањем девојачким добивало химеричке облике.

') асћигтад је иисала на француском, латинском, грчком и јеврејском језику. Н>ени списи изагали су у укунној збирци.