Prosvetni glasnik

НАУКА II НАСТАВА

33

ћамо уморни; ако оне прекораче Физнодошку границу, то смо бодесни. Тако је на пр. крв једне животиње у толико отровна у коллко она, као што је то показао Мосо, убризгана другој животињи, изазива у тој другој животињи карактерне знаке умора. Даље је експериментом доказајно, да рад, што га, већ уморенп мишић извршује, овоме много више шкоди, него рад под нормалшш погодбама. То исто важи по Мосоу и за живчани систем. При интензивном замору мозга глава се загреје, било се успори, очи закрваве и ноге охладне. Врло је згодно наш мозак једном прозван „савезном државом ћелијца", и Мајнерт тумачи то тако, да све ћелијце дишу, и да су плућа само велики резервоар кисеонпка, којп даје могућностп ћелијцама, да дипху. Број живчаног тела у човеку рачунали су Вен и Мајнерт на милијарде. Човечји мозак диже се и спугата под притиском нормалног дисања дневно од прилике 15000 пута, међутим срце куца за 24 сата 100.000 пута. Миријаде (велика множина) ћелијца нашег великог мозга, које у међусобном односу стоје помоћу иебројено конаца т. ј. одводним путевима, урсђу.ју се према извесним покрајинама (сФере мозга). Као што ми на тако званом Врокасовом месту нмамо центар говора, тако је у нашем мозгу — поред свих приговора Голцове школе — локализовано (на извесном месту смештено) и поље вида, СФера мириса и центар слуха. Повреде дотичних одељака мозга повлаче за собом прекид у Функцијама одговарајућих чула. Али до пре кратког времена само су органи чуда и центар говора билп предмет за опит локализације у великом мозгу, међутим компликоване душевне творевине — осим нешто у Фантастичким, Френолошким сањаријама једнога Гала и Шпурцхајма — стално су се противиле свима опитима локализације. Упоредна анатомија мозга има у најновијем времену да забележи такав успех, који ће на пољу испитивања душе ваљда епоху учинити. Психијатар на универзитету у Липисци, Павле Флексиг, држао је 31. октобра 1894. године свој ректоратски говор о „мозгу и души", у којем је он у доста јасним цртама изнео резултате својих експеримената из анатомије мозга. И ако овај програм за сада не износи материјал у сликама, помоћу којих бисмо могли и сами испитати тврђења Флексигова, ипак је овај научник данас стекао толико гласа, да морамо његова тако поуздано изнесена тврђења озбиљно узети. (Другом издању овога предавања 1896. год. додат је ради објашњења сдиковни материјал. У другој општој седници „међународнога збора за психологију" расирављао је проФ. Флексиг „о асоцијационим центрима човечјег мозга с анатомским демонстрацијама".) П та се тврђења своде ни на шта мање, него иа то, да му је испало за руком, да открије „душевне центре" или „органе мишљења" — као што их Флексиг по некад доста невешто нанрооветни иасник, 1900., 2. , 8