Prosvetni glasnik

НАУКА II НАСТАВА

дући смо ми (т. ј. бела раса) већ. људи живаца, а то хоћемо и да останемо, те да одржимо првенство у светској култури, то је правилан наставни ток наше наставе, као правилне гимнастике духа, и биодошка благодат. Ако се детињи асоцијациони систем у жколи изображава ирема биолошким начедима, и ако се прилагођава циљевима датим у борби за опстанак, то школа испуњава највишу Функцију у газдинству друштвеном. Али овај виши циљ постизава школа само тада и тамо, где она према закону о мерењу најмање снаге што богатије и корисније знање савлада у што краћем времену. Ако школа премаша овај циљ, т. .ј. ако она прекомерним градивом и временом у толикој мери замори асоцијационе путеве дечје, да од тога трпи њихов живчани систем, то се ова ■благодат претвара у проклетство, јер тада постаје школа расадница кратковидости и узаних прсију, као што су то грозном јасношћу доказала темељна „школско-хигијенска испитивања" Швеђавина Аксела Кеја. Аксел Кеј испитао је 11.210 учеиика средњих школа у својој отаџбинп и дошао је до овог страшног резултата: „Од ових 11,210 ученика било је потпуно (нормално) здравих 6.185 т. ј. 55,2%, иа против од разннх болести боловаго је 5025 или 44,8°/ 0 - Највећа болешљивост влада у латинском одсеку, где се болешљивост за цео одсек нење на 50,2° 0 /, и где према томе половина ученика показује знаке дуготрајне болести једне или друге врсте. У реалном одсеку и у заједничком одсеку болесних је готово за 10% мањи или 39,6% у првом и 40,9% у другом." У опште узевши показује се стање здравља најбоље у реалном одсеку, и ако је у осталом и овде врло бедно. Нарочито кратковидост, која је у нижим разредима сразмерно незнатна, пење се по Кеју у највишем датинском одсеку на 21,6%■ Друго испитивање Ке.јово ово је: После једногодишњег похода школе има од придике свако 13 дете жутицу. У другој години ова се болест подако шири, да на крају те године од тога пати свако шесто иди седмо дете. На крају треће године толико је раширена ова бодест, да од придике сваки пети ученик пати од жутице. Од гдавобоље пати у првом разреду од придике свако 50. дете, ади у другој и у трећој години већ свако 9. или 10. дете. Састављена ,је табдица о утицају трајања рада на здравље ученика, и бројевима утврђени резултат гласи, да болешљивост услед рада расте. С друге стране склопио је Кеј статистику рада појединих школа, и ту се показује невероватна раздика између највећег и најмањег рада појединих разреда истих шкода, тако да Кеј додази до сасвим умесног закључка, да може знатно да се смањи средње време рада, а да се у истој мери не мора да смањи наставно градиво. Неопходни задатак наставне методе је, да са што мање времена рада постигне што бољи успех. Закључак је: школа мора у будуће без икаквих приговора најмањом снагом савладати највећу меру рада.