Prosvetni glasnik

ИАУКА И НАСХАВА

286

пмепа писаца, наслове књига и дела, бројеве година и неке Фрааб, што не даје никакве стварне вредпости за љпхово образовање. Историјски преглед литературе треба да буде ресултат и завршетак лектире, уз коју се учепицп упознају и са животом поједпних иисаца, при чему се истичу нарочито опп односп у њпховом животу, који би могли боље објаснптп њпхов књижевни рад, н. пр. побуде за израду п постанак некога важнога дела, околности у животу ппсаца, које су пзнесене у њпховпм делпма п т.д. За нижи и средњн ступањ треба да има више читанака, н то за млађе разреде треба одабрати краће, лакше и простије чланке (но саДржини и по облику), а за старије разреде могу се узети већи и мало тежн чланци. Чланци треба да буду разноврсни, тако да у читанкама буде предстаљепа у малом новија народна књижевност; а стара књижевност, због тежега језпка, остаје за виији ступањ. Ну читанка не може заменити уџбенпке другпх предмета. Уз чптање пду поглавито вежбања у причању и -говору, у декламовању и беседовању. — Наставниково је иричаш углед за ученике. Оно мора бити јасно п живо тако, да ученици могу добро разумети садржину и да се у њих могу нробудити осећања. Ученици треба да прпчају о познатим догађајима слободно, природно п с осећањем. За време прпчања не треба пх прекпдати, пего по свршетку приче могу се псиравпти погрешке, ако их има, и то с помоћу пропитивања и разговора. Учепицп воле приче, и радо и самп причају, иа то треба корнсно употребнти у настави. — И наставников говор служи ученицима за углед. С тога он треба да говорп правилпо, да бира изразе, да се изражава јасно н одређено, п да наглашује добро. За оиисивање ствари треба ученицима дати упутство, нарочпто у погледу на логпчнп ред при опису, па тачност нзраза, на важност особнна предмета и т.д. Декламовање се може сматрати као једна врста вежбања у говору. За декламовање се узпмају обично иатриотске иесме, и у онште песме моралне садржпне. При учењу ностуна се овако: наставник прочита најпре целу песму и објаснн је у кратко, нропитујући ученике о садржппп. Затнм он чнта или исказује слободно иоједппе одељке леио, с наглашењем оннх делова, којп су важни по садржини и облнку, пзражавајући тпм дотична осећања, п будећи у псто време слична осећања у учепика. После тога, прозванп вештијп ученицн иодражавају паставнику у нсказивању појединих одељака и у декламовању целе пегме, ћрп чем се погрешке нсправљају п опо што је још нејасно објашњава. На послетку задаје се учеипцпма, да ту несму код куће науче па памет, п да се извежбају у правилном, гласпом исказивању, па ће онда другога часа у школн то декламоватн. — Прп декламовању