Prosvetni glasnik

НАУКА П НАСТАВА

321

жива иатерија није могда постојати, те је ирема томе п жива супстандија морала постатн једном из мртве. Држи се да је земља у то доба морада бити у усијаном стању, као год п сунце, што нас још увек својпм знацима осветљава и загрева. И пајтврђе стене и најчвршћи метали, којн данас чврсту земљину кору састављају, морали су се налазити тада у горућем стању, а атмосФера са усијаним гасовима, укруживала је тада течно једро. Хиљадама степени топлоте морала је тада иматн ова маса, која је била у непрестаном кретању. Да је све ово тако било, даје нам доказа Астрономија, Физика, Геологија, Историја развијћа, Минералогија н Хемија. Заиста модерна испитивања са телескопима и спектралжим апаратима иоказала су, да још п сада у васељенп бива и понавља се овај процес, који је наша земља већ претурила и да ми још и данас у васиони налазимо на другим световима аналогна стања за све ступњеве развијћа у којима се земља налазила, почев од гасовитог п магл.овитог стања, па до уси.јано течне кугле и чврсте стврднуте масе. Ову исту судбу има и верни пратилац наше земље — месец. Адп сад би се моглп запнтати: како су изгдедалп ови први органпзми н под којим су усдовима постали ? 0 њима има разнпх мишљења почев од Аристотела па до данашњег доба. Данас пошто се знање о најнижим организмима и њиховом плођењу јако развшш, већина је испитивача мишљења, да на ово пптање треба негативно одговорити. Алп Хекел заступа још ову теорију и износи, да први организми, који су спонтано постали, нису били још никако ћелнјце, већ најнпжи и најпростији организми, што се могу замислптп. Они су се састојали из хомогене беланчевине без икакове структуре и облнка. Од ових простих организама, које Хекел назива „Монерама", постали су денцендентно ћелијце и сви облици органски, који и данас на земљи жнве. Ово је у гллвном наука о спонтаном постанку организама у њеном модерном облику. И ако је закључак њен прост и јасан ипак је она са више страна наишлд на нротивност и тако је изазвала нове теорије о постанку живота. Тако II. Теорнја о Козшогое-ма или теорпја по којој у васионн бдуде клице нижих организама бнла је прва, која је нзнесена на супрот спонтаном развијћу организама. Њу је основао РасМег а она полазп од те представе, да се у васиони налазе свуда малн партикли чврсте супстанције, које су постале на, тај начин, што при кретању тела у васиони од њнх отпадају. На овим партиклима налазе се живе клице микро-организама, који су на овпм телнма живели. Допадну ли овакове клице у васиони на тела, где су повољне погодбе за њихово развијће (топлота и влага) почеће се развијати и тако ће од њих постати цео органски свет. Али ова нам теорпја опет не објашњује постанак првог органског живота, већ како се преноси органски живот са једног на другп свет. II према томе нроблем постанка. живота на земљи не би гласио: како је просветии гдасник, 1900., 2. 21