Prosvetni glasnik

ИАУКА II ИАСТАВА

343

тражити државну службу. У Немачкој се прпметило, да деца која по свршетку основие школе уче 3 год. у лрактичним привредним школама, беже од привредног рада коме су се у школи учили. Бољејеутом случају отворити курсеве за одрасле и у зимском течају обучавати омладину у моралном погледу, а лети о празницима приређивати корисне излете са гимнастичким и војничким вежбањем. Уз то ВассеШ тражи, да се у сваким осн. школама уведе пољопрнвреда — практичан рад и у све школе ручни рад, који ће се и у учитељ. школама иредавати један час недељно. Међутим, изгледа, да је то неостварљиво у земљи где много деце избегне обавезност школоваља, где учење траје 4 часа дневно, а основна школа, због лаког испита, може се завршити до 9 година, јер траје само 3 године. То је незнатно време и за обичне предмете осн. школе, а толи и за ручни рад. Уз то, ручнп рад може учинитн да деца занемаре учење, нарочито писање и основе цртања. Ако се жели успети у настави ручног рада, треба продужити основну школу, а то је супротно осн. принципу за који се ангажовао ВассеШ, а увећало би и трошкове око издржавања школа. Међутим, наставници могу упућпвати одличније сељаке у појединим побољшањима привредним и паметним новитетима. Министар даље жели, да се учитељске школе замене установама које одговарају средњим школама. Уз то, он не забрањује учитељима да нмају своје политичко мишљење, јер је уверен да га они пеће уносити у школу. Француски писац извештаја (Сћаг1ез Бејоћ) налази да је то незгодно, јер може нашкодити лично наставницима, изазивајући у њихових претпостављених тежњу за сузбијањем политичке акције наставничке. * * * Има једна неправда која се чини учитељнма: малене плате. Минимум је плате 2 ®р. дневно, или по одбитку пореза Г84 Фр. Уз то ваља пмати на уму пензионе улоге, који се плаћају на плату преко 800 ®р. и износе 7%- Учитељи виших осн. школа имају некакав додатак од 35 фр. годишње, или по одбитку пореза 32 Фр. 38 сан. У појединим непотпуним (семестралним) школама плата износи по 200 Фр. год. иа чак и по 100 Фр. Пензија је сразмерна плати и према томе врло жалосна. Сем овога незгодно је што општине плаћају учитеље. Директор основне наставе Р. Тоггаса износи, да многе општине не могу да плаћају своје наставнике. Многи виђени агитатори устају против „великих" плата учитељских и тиме објашњују простим грађанима величину пореза. У Риму, који нлаћа учитеље од 1,600—2,800 ®р., а учитељице од 1,200 до 2,300 ®р., сам кмет мислио је, да треба наставници осн. школа да ночињу са 50—60 Фр. месечне плате. Тако је општина у Турину повисила процент за пензиони фонд од З^ на 6% и број годнна службе за учнтеље од 25 на 30 и за учитељице од 30 на 35. Неке општине не