Prosvetni glasnik

516

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

алумиииЈе, окабор, екасилиције и њпхове особине. И донста, као оно што је планета Нептун пронађена на основу астрономских рачуна Леверјеа, тако су, хемпчарскпм рачуном откривени нови елементи: галије, скандије и германије. Лекок де Боабодран пронађе 1875. г. у цинковој бленди из Пјерфита галије, којп одговараше хипотетичном ека-алумннију. Нилзон откри 1879. г. у ретком скандпнавском мпнералу суксеннту елеменат скандије, којн се поклапаше са екабором; а Кл. Винклер пронађе 1886. г. у сребрној руди аргиродиту, у друштву са арсеном и антимоном новн елеменат германије, 1 ) који беше истоветан са ека-силпцијем. Све то беху сјајне потврде закона Мендјељејевљева, на основу којега се попунише многе празнине у снстему елемената. Још се очекивало откриће нредсказаног ека-кадмија и ека-мангана. Ну склад периодског система елемената претрпи осетан удар открићем аргона и хелија, који се не дадоше ласно уврстити у његове периодне редове. Пошто је лорд Ееуд1е1сћ још 1892. г. запазио, да је азот добивени нз хемпских једињења за пола процента лакши од азота, добивеног из атмосферског ваздуха и то поновљеннм огледима (1894.Ј потврдпо, успеше он и Еотзау да издвоје из атмосферског ваздуха, новн елеменат- аргон, гас нешто тежн од азота. Име је добио због индиферентностп према другим елементима (анергон — без силе, без учина). Спектар му је карактеристичан са многпх црвених и плавих црта. У атмосфереком ваздуху пма га без мало 1 запремпнскп °/ 0 , јер — по ЗсШоевш^-у — на 106'95 лптара ваздуха долазн 1 л. аргона. 2 ) Он је нађен и у природннм водама,

') Каиггтзз. ВлтЉсћаи 1897, .V; 18. С1. ЛУшк1ег, ХЈћег сИе Еп4с1ескип^ пеиег Е1етеп(;е е1;с. *) Јаћгћпсћ Л. Ка1;игт88е113сћаЛеп 1896. стр. 84.

нарочпто у мпнералнпм изворима и у некпм минералима (клевенту, ураниниту). БТта више, доказан је и у гаснпм инклузнјама у каменој солп. Да се аргол находи и ван земље, то доказује његов налазак у једном америчком метеорпту. Доста муке задаје хемичарима увршћпвање аргоново у периодски спстем елемената, јер ннсу на чисто да лн му прнпада атомска тежнна 20, или 39 '88. Велико интересовање изазва п открпће хелија, што га је извршио Еотзау. Кад је овај научењак 1895. г. развијао из минерала клевеита азотов гас, да би га спектроскопскн испитао о аргону, нађе он покрај аргонова спекгра још једну сјајну, жуту пругу која не беше аргонова. Крукс је нознаде као истоветну са пругом 1) 3 , коју је још 1868. г. 1_|0скуег запазио у сунчевој хромосфери, ирнписавши је елементу хелију. Иста пруга посматрана је и у спектру других некретнпца, парочито орпјона, тако, да се може иредпоста,вити, е је хелпје јако распрострањен ван земље, у васиони. На земљи је, напротив, хелије између ретких елемената један од најређих. Он се находи у неким реткпм минералима, и то увек у друштву са ураном, итријем и торијем. Исинтујући спектар гаса добивеног нз уранита, Хплебранд за мало што га није пронашао још 1891.; исто тако је Палмијери, истражујући неке лаве са Везува, још 1882. г. имао под руком хелије. Овај нови елеменат доказан је и у атмосферском ваздуху и у неким минералним водама (Кајзер, Бушар). Будући је његова гусгнна 2, то је он после водоника најлакши гас. Тим тумачи 8<;опеу ретко налажење ова два гаса на земљи, докле се они у грдним масама находе у васпонп, око прнвлачипх центара звезда непокретница. Према спектроскопским испитивањима Боскуег-овим, хелије се састоји из два елемента, од којих је други добио име „астерије ". И хелије се слабо може довестп у склад с& периодским систе-