Prosvetni glasnik

408

ПРОСВЕТНН Г.1АСНИК

иаизменце, монодошки и диалошки. Пошто су ти језици ученнцима сасвим иепознати, то се при предавању мора непрестано пазити на њихову моћ схватања и памћења. Зато се с почетка бирају најлакше изреке за учење, а меморовање речи и ј еченица огранпчава се на иајмању меру. Први чланци за читање треба да буду сасвим кратки, интересантнп п лаки за разумевање. Тако се сваки дан принавља п умножава знање у ученика, а без велпкога напрезања. Што је сасвим ново п непознато ученпцима, то им се одмах саопштава и преводи на матерњи језик; а затим ученици употребљавају то при чптању и у разговору с наставником. При лектири класичних дела главнп је посао анализа садржгте: историјске, геограФијске, појетске, ФплосоФијске и т. д. Љгичко читање почиње већ првих дана, кад отпочне учење кога старога језика, и иде после кроз све разреде; а вежбање у механичком читању иде уз то на нижем ступњу. Овоме претходи познавање нисменпце дотичнога језика; а вежбање у писању иде уз логпчко читање. Може се рећи, да је логичко читање средпште целе класичне наставе; јер све што се овде учи, везано је за лектиру. а ништа се не сме читатп без нревођења и објашњавања. г) При предавању ових предмета употребљавају се ова наставна средства: говор и изговор наставников, одабрани примери за анализу и за углед, иревођ&ње и објашњавање, бележепе и иисање, иоређење и прегледи, историјске карте, слике лица, старих грађевина, уметпичких и других производа, и т. д., читанке, хрестоматије и други уцбеници. Најважнлје је иревођење с објашњавањем садржине. При том пмају ученици да савладају ове гешкоИе: ■ 1) да науче значење појединх речи; 2) да схвате смисао појединих реченица; 3) да упознају предмет или садржину дотичних чланака; 4) да упознају начин мишљења и осећања и да разликују начин изражавања старих писаца; 5) да при лектири проуче характерне особине старих парода и историјски развитак њихових држава. С тога ток предавања мора бити добро одмереп ирема сназп ученика. С обзиром на те тешкоће, ова настава мора ићи полагано и мора се при том радити са свим темељно; нарочито на нижем ступњу. Овде ваља имати иа уму и то, да при превођењу речи п реченица ученици не добивају нових стварних представа, као при учењу матерњега језика, него се само значење туђих речи н реченнца утврђује значењем речп и реченица матерњега језика, те се на тај иачин нови знаци мислп удружују у свестп ученика с другим иознатим знацпма. У том је погледу учење туђпх језика доста аистрактно, и зато је оно врло тешко и непријатно^.