Prosvetni glasnik

418

прооветни гласник

Нонављање и нримена. Шта се разуме иод ииенои ч^ства истиннтости? Како оно постаје услед размишљања? Ко сумња? Изнесн за то прамере! Какву жудљу изазива сумња? Чиме се смањује чуство сумње? Кад се сумња са свим поншитава? Кад се за некога каже да је у заблуди? Изнеси примере за то! Какво чуство у нама постаје, кад увидимо забдуду? Какво чуство има ученик, којн брзо схвата читање и рачунање ? Чиме се иојачавамо у тежњи к истини? За што учитељ не сме сам да саопшти оно, што и сама деца могу да пронађу? Какав диљ имају иитања и задаци на крају часа? Како се објашњава, што се који ученик за какав предмет све више и више ннтересује? 29. Образовање разума Према свему, што смо довде сазнади, не ће нам бити тешко да изнесемо средства и путове за образовање разума. Опажај. На врхунду стоји опажај, као извор свију представа. И само дете заиста много опажа; али су његови опажаји већином детимични и несређени. С тога се мора уирављати његовим опажањем. У том се циљу бирају згодни предмети из околине и дају се деци, да их она на правилан начин посматрају. Честим понављањем ових опажања постају те представе искуства све разговетније и јасније. Већа јасност представа изазива интерес дечји и ствара у њему тежњу за даље опажаје. На тај начин скупља дете богату ризницу јасних представа и проширава тиме круг свога знања. Репродукција. Она се обично појављује нехотично, кад дете нешто поново оиази (познавање!), или кад опази нешто, што је слично (сличавање, различавање); али може да буде намерно, — сећањем. Чешће репродуковање чини те су представе покретљивије, па се с тога могу враћати у свест брже и лакше. С тога је особито за препоруку вежбање у понављању описа и приповедака. Фантазија. И Фантазија, која се заснива на репродукцији, много доприноси томе, да представе постану покретљивије. Она помаже образовање разума, јер се њоме стварају нове творевине представа тиме, што се преиначавају групе и низови представа; с тога она делом допуњава опажање. Описи и приповетке пружају ученику деиу прилику, да помоћу Фантазије из старих маса представа стварају нове. Фантазија, дакле, проширава круг ученикова знања онако исто као и опажање. Образовање нојлова. За ово служи расуђивање. При томе се сравњују већ стечене представе по њиховој садржини и обиму; по том се одређују нађени појмови и деле у више и ниже. На тај се начин уноси уређеност у свеколико знање. Ученик се учи, да груиира стечене представе и тако задобија прегледност свога знања. Примена. С примањем нових знања треба упоредо да иде и његова употреба (примена); тога ради су за препоруку одговори на згодна питања и решавања нових задатака (у којима се примењује стечено