Prosvetni glasnik

454

просветни гласник

Сва иредавања универзитетска иамењена ширим круговима попуњују недостатке који постоје у систему државног школовања и народног васпитања. Нарочита је важност овог рада у ллтератури и иолитичкоисториском образовању што га уеиверзитетска предавања дају ђацима стручних, трговачких и занатдијских шкода, као и учитељима основних школа, који су често и сувигае одаии појединим сцецијалним учењима. Нарочито се приправници учитељски врло добро користе овим предавањима у нопуњавању теоријске спреме своје и у спажењу интелекта. За овакве слушаоце организовано је у Лондону у пет цеитралних школа неколико курсова са двадесет и пет предавања, са специјалним задатком да буду од користи основној настави. Радничка група слушалаца представља врло незнатан део слушалаца ових предавања. Радници радије походе курсове за одрасле и вечерње школе техничких ннститута, као и предавања што их поједина друштва приређују. А таквпх предавања има у довољној мери. Што се тиче курсова за одрасле, они су за последњих петнаест година веома јако напредовали. Годиие 1884|5 њих је походило свега 24.233 слуш. а у 1894]5. год. било је 129.532 слушаоца, и од њих је 35.717 имало преко 21 годину. Држава даје 303 милијона на њихово издржавање и сматра их као неопходно продужење народних школа. Унуверзитетским популарним предавањима гдавни су слушаоци чиновници, надзорници Фабрика, пређашњи ученици техничких института, мали рентијери, гувернанте и жене средњег стања а највише учитељи и учитељице. Они добивају више знања но што им је школовање пружило, и упознају се са научним резултатима као и са литерарним и политичким идејама научне и књижевне елите. Утицај ових предавања није велики ни у политичком ни у социјалном погледу, а што се научног напретка тиче, ова предавања користе највише слушаоцима, чије је образовање добило солидан основ у школоваљу. Мећутим, треба утицати на просту масу, на неуке и просте, сиромашне и потребите. Хиљадама радника остаје без икаква образовања; физички рад спречава развитак интелекта, јер одузима све време и троши целу снагу. Млади радници универзитетски пришли су тој маси незианих особа и основали су у њиховој средини политичке и литерарне клубове, библиотеке, друштва за разне спортове, курсове за одрасле, коицерте и т. п. Уз то су обратили пажњу на основну наставу и Филантропске установе, развили јаче рад на проширењу универзитетских предавања, у кратко унели у монотон живот сиромапгаих крајева јак подстицај за умни рад. Овакав рад мало по мало преобратио је некадашње негодовање ирема универзитетима у праву симпатију, што служи на част покретачима ове идеје. Војвода Девонширски у својој беседи напомиње да је најважнија дужност универзитета да спреме васпитаче за озбиљну ду-