Prosvetni glasnik

546

ИРОСВЕТБИ ГЛАСНИК

Драгутин и Зорка Крсмановићи у Книћу, Благоје Чоловић у Бедосавцима, Милорад Ћирић у Маслоптеву, Петар Александровић и Лепосава Милојковићева у Десимировцу, Драгољуб Тодоровић у Бошњанима, Владимир Марковић у Црном Калу и Данило Ђорђевић у Забојници. Остали наставници иродужних школа имали су таквих сметња у у свом раду, које сами нису могли отклонити, с тога се у њиховим школама, махом рђаво посећиванима, није могло видети великога уснеха. Рад у продужним школама вршен је по програму, ко.ји су учитељи, обзирући се на месне прилике и потребе, самп састављали и мени на одобрење слали. У оскудици за ову школу нарочито удешених уџбеника, наетавници су се и спомагали незваничним издањима, при чем им је велику услугу чинила одлична књига Анри Маршана: Ти ћеш бити земљорадник. Уз то се читала ранија читанка (из IV разр.), одабране народне песме и лакши, популарнији писци, од којих спомињем Љ. П. Ненадовића и Јанка Веселиновића. Осим тога предавала се Наука Хришћанска, Рачун и састављање писама и исправа. * Са Ручним радом ишло је у овој првој години досга тегобно. Не могу рећп да је сеоско становништво узело какав опозициони положај према овом новом предмету, но мени никако није било могућно нагнати неке одборе, да за Ручни рад подигну локале и набаве потребан алат и материјал. И тако се Ручни рад предавао само у Рачи и у Крагујевцу. Спремннх наставника за овај предмет имали смо још и у Драчи, М. Крчмарима, Сепцима и Стојнику. Сматрам за потребно овде напоменути, да је наставник овога предмета у Рачи, у основно.ј и Грађанској школи — Сима Јеврић наставу Ручног рада вршио са великом ревношћу и ванредним успехом. * Школске баште почеле су се у току ове године знатно умножавати. Поред старијих, добро уређених башта у Десимировцу, Лужницама н Сепцима — ове су године засноване прописне, угледне школске баште још и ири овим школама: у Чукојевцу, Книћу, Забојници, Кијеву, Реснику, Цветојевцу, Бошњанима, Овсишту. Међу новим баштама нарочиту похвалу заслужују: Чукојевачка (Димитрије Тодоровић), Забојничка (Данило Ђорђевић), Кијевска (Јоксим Васовић) и Бошњанска (Драгољуб Тодоровић). Ова последња засновата је у великом стилу и са ванредним разумевањем овога посла, и обећава бити нонос овоокружне основне школе.

Овом нриликом јављам Господину Министру, да се учитељи овога округа све озбиљније почињу бавити рационалним, ђерзонским ичеларењем. У том се погледу нарочито одликују: 1. Јован П. ЈовановиК у Крагујевцу. Његовим је трудом пре три године заснована Пчсларска Задруга у Крагујевцу. Она данас лепо напредује и служи као ичеларска школа околини. Осим тога уверио сам се, да је многим почетницима пчеларима и саветом п делом био на