Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

585

Треба видетп овакав рад, и овде посматрати децу, па ће онда евакп разумети оно што се за забавшпта вели: не знаље него забављање. Јер овако забављање и даје знање, и развија и дух и тело, и еве чини, што код детета треба чинити у ово доба. _ (наставиђе се)

УПОРЕДНА АНАТОЖИЈА КИЧМЕЊАКА По ве^опђаиег-у и др. написдо Бг. ВОЈИСЛАВ ЗК. ЂОРТ5ЕВИЂ., ванредни професор Вед. Школе.

(наставаж) (4) Пошто се јаје оплодило, поређа се око његовог једра протопласматична маса у виду зракова и онда наступају у њему нове промене — браздање Келијца, т. ј. множење ћелијца деобом. Браздање бива илд тотално, т. ј. не само ћел. једра већ и целе јајне ћелијце ил.и аарцијално, деллнице, т. ј. само у једном делу јајета. Код тоталног браздања, које је равномерно у медуза, ехинодерма, спонгија амФиоксус и т. д. цела се маса јајне ћелијце прнкупи око новог једра и онда наступи најпре деоба једра а за тим и остале јајетове масе у две зрнасте кугле или Мазктега-е. Сама пак деоба ћел. једра бива т. зв. кариокинезом или синтезом, која се састојп у овоме. Ћел. једро постане веће, добија вретенаст облик и на њему наступа ова промена: на половима једра групишу се зрнца протопласматична у облику зракова; на периФерији се виђају Фина уздужна влакна (ахроматична Фнгура), а на екватору се скупе једрова влакна и испреплећу у клубе. Ова влакпа имају облик копите и обо/ена су хроматином. То. је стадијум зрегепг-а. Доцније се влакна правилније групишу попречно ка уздужној осовини једра и то у облпку звезде, тако, да им је угао окренут центру а краци ка периФерији. То је стадијум звезде (топаз1ег). Сад наступа Фаза распоређивања елемената (метокинеза). Влакна се уздуж поделе, једно од другог одвоје и одлазе разним половима и групишу опет у облику звезде (сПаз^ег). На послетку ишчезну влакна, што држе везу између ових двеју звезда, протонласма једра одвоји се такође у два дела, и тако постану два нова једра (сПврегет) у облику клубета илн гужве (зрегет), који смо првобитио имали. Ово браздање ћел. једра у два нова једра јесте већ прва заснова десне и леве половине тела. На исти начин бива и даља подела блапросветни гласник, 2, 1900., 39