Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

197

а настава не сме бити уперена против мишљења већине. Ту се не сме слободно говорпти о цргсви, подитици и породици. И кад се те чињенице добро уоче и у основи разумеју, онда је лако протумачити, зашто се у ОксФорду уче махом само консервативци, а у Кембричу махом само либерали. 1 ) А да с друге стране у таквим нриликама не може бпти ни помена о слободи наставе, о томе, мислим, не треба ни говорити. Иначе се у н>их нолажу испити по тачно утврђеним програматима, о самосталном испитивању науке нема ни помена, а учи се само за испит, мало више него у гимназијама, но уџбеницима и ништа више. Главни циљ њиховој вишој настави је у томе, да се њом прошири и нојача онште образовање. С тога се у енглеским универзитетима уче у главноме само ове науке: језици, историја, филосоФпја, математика и природне науке, а нарочито се читају, више него игде можда, стари класички писци и уче се ђаци да своје мисли, угледајући се на старе узоре, на свом рођеном језику исказују у лепом и гипком облику. У Француској су више школе сасвим друкчије и нема великих школа у свету, које би се својом организацијом и администрацијом више него Француске разликовале од ирвобитних средњеевронских универзитета. Волтер, Русо. Монтескије, а уз ове основне велике идеје Француске Револуције разбише својим страховитим ударцима окове свих политичких и социјалних установа Француског народа и у томе општем, великом ирекрету друштва, разуме се да ни велике школе нису остало онакве, какве су дотле биле. Њихове су привилегије поништене, са традицијом и историјским развитком нагло се прекинуло. У Француској је, као што је познато, установљено нрво министарство нросвете и оно је одмах, као орган централне власти, водећи рачун о рационалистичким тежњама народним, зашло озбиљно у реФорме у свима нравцима јавне наставе, и у томе се дотле ишло, док се није дошло до т. зв. Наполеонове системе. Нанолеон је мислио да школом треба стварати политичка мишљења. 2 ) „Све док људе не научиш, говорио би он, да ли треба да буду реиубликанци или монархисти, католици или безбожници, све дотле држава не 1>е бити један народ". У томе има свакојако и истине, питање је само, да ли су темел>и, на којима је Наиолеон хтео да подигне школу, могли понети на себи сву тежину оног правог, огромног, много ширег задатка једне школе. Али тај

') Кембрич је увек (гао гнездо диберализма. а ОксФорд стожер вонсерватизха. — Види Меколијеве критичке и нсторијске списе. 2 ) Види Шђо1;. Ха ге^огте с1е ТепзегдпетепГ весопЛагге , 1900. р. 1-52. пРоевЕтни гласник , I књ. 2. св., 1901. 14