Prosvetni glasnik

208

ПРОСВЕТНИ глдоник

отворенога неиријатељства еве док Мдечићи не буду предузеди јачу акцију. Пјшвидур Зеио иакније био задовољаи пребегавааем појединих отуда већ је желео да види покрет цедог пдемена заједно са осталим суседним, с тога се и бањанским главарима обраћао нисмом и опомињао их на задану реч. Дознавпш за то Турци Новљани иокушаше да сс што боље обезбеде и затражише од Пањана за таоце првс главаре, а у исто време ирипретише им за помагање хајдуцима. Главарима не беше мило ићи у таоштво у ово смутљиво доба а и страх их беше да Турци не приведу у дело своје иретње.. С тога се кнезови Тома, Вукадин и Пејо и иои Копривица заједно с другима обратише писмом провидуру Зену и јавишему, како их Новљани зову у град за таоце, али не новеравајући писму све што су имали рећи напоменуше, да ће му усмено саопштити књигоноша Вуко, који ће му онисати њихову муку и невољу. 51 ) За доказ свега тога Бањани посдагне нровидуру и два писма турска. У првоме од ових Зам-бег Мехмед-ага јављаше бањанским кнезовима како сваког дана добија иисма из Новога, у којима му се иоручује да их упути у град, с тога им наређује да то сами учине, чим буду добили нисмо и да понесу новац ради тадаца а да не чекају да им се из Новога нише свакога дана. 52 ) У другоме пак тај исти писаше кнезу Вукадину, Војину Мирковићу и Вуку Ђуричићу, из Вањана, како му је иознато да су пропустиди харамбашу Баја са четрдесет другова, који напада на Турке и ндени стоку, пади и ру ити куде и како с хајдуцима заједно пију випо; као што зпа и то да су хајдуци одведи десетак сужања, иа их ииташе како то да им ништа не чине хајдуци. 53 ) Оба ова иисма за Бањане нису бида само опомена већ и претња да се окану што су започелп, па како им Зено не могаше помоћи друкчије до да им пошље хајдуке иди иисмима да их сокоди, овима није остадо друго до да угоде ћуди Новљана. Због тога се нису радовади хајдуцима, јер је њихов додазак само још више уверавао Турке о досдуху Бањана с овима. Ну Зено је у непрекидном раду хајдучком тражио успеха за мдетачку ствар, с тога их је и даље упућивао на издете по турским крајевима. Ади како мдетачка војничка : снага у Боки беше и сувшне недовољна, по што .је ндаћеиих војника бидо мадо а ратна се акција осдањада поглавито на добровољно учеиАе тамошњега народа, чијп је један део био под репубдиком а други се падао да се њеном помоћу осдободи од Турака — хајдуци су тада употребљавани и на друга предузећа војничка сем обичнога четовања но непријатељској земљи. Један део ових суделовао је у сукобу са скадарским санџак-бегом, кад је овај у месецу Фебруару 1685. год. покушао да нападне на Паштровиће, да срушикулу Бошког • б1 ) Итадијански иревод нисма нриложсн је Зеновој деиеши од 7. дек. Нема дана обедежеиог кад је иисано, ал.и је у врху забедежено да је у Котор стигло 3. декембра. и ) Италијански нревод нриложен деиеши Неновој од 7. декембра. 53 ) Италијански нревод нриложен горњој депегаи.