Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

217

власти султанове толико су биди занели Зеиа, да је овај свт пажњу тамо обратио, те је појмљиво зашто да у депешама његовим с краја месеца априла и у почетку маја нема више никаквих података о раду харамбаше Баја. Судејман-ага Мади није био задовољан што из окршаја под Бошковића кулом измаче с раном те не остави и главу. На против ово га још раЈкљутн те,смишљаше како да се освети како Млечићима тако и Црногорцима, који тада по наговору Зенову беху одрекли послушност Турцима и пристади уз републику с надом, да ће се номоћу ове отарасиги турске власти. За то кад задечи рану, постара се и придоби многе брђанске и неке црногорске главаре и помоћу њих сакупи ратника да овима попуни број Арбанаса, којејеимао под руком. За овај Судејман-агин корак знао ,је провидур, .јер је имао повереника по свим суседним крајевнма, којп су га обавештавади о свему што ,је онај радио. Ну јасно му је бидо, да немајући довољно ратника овом нриликом не ће моћи сиду одбити сидом, с тога покуша да преко својих повереника од Судејманагб одвоји брђанске главаре, те се састаде са Станком, сином кучкога војводе Јована Иликовића. и с још другом тројицом гдавара кучких, не би ди постигао да то јуначно пдеме брђанско одустане од похода са Санџак-бегом. На том састанку ови дадоше провидуру тврду реч, да ће му учинити по вољи. На то Зен сазва на договор црногорске главаре из катупске вахије, главаре паштровићске, гувернадура Грбља и хајдучке харамбаше, на сви скупа оддучише да помогну једни другима у опасности, која, им свима прети. II то раздрага провидура, јер се надаше да ће овако удружени лако дати отпора санџак-бегу или да ће га ово још за времена опоменути да се не креће, камо је наумио. Доиста, санџакбег није могао о томе не водити рачуна, ади случа.ј хтеде да у то време у те крајеве стигне вест о изгубљеној битци мдетачке војске под Сињем, која у народу изазва неповерење нрема мдетачком подузећу и даде му маха да мисли о немоћи млетачке републике и о свом непромишљеном издагању незгодама. То пак, ишдо је у придог Судејман-агину нодузећу. II користећи ее нерасподожењем створеним у народу уедед те вести да је узалуд ишто очекивати од репубдике, заузете на другим тачкама тако да је овим крајевима обраћада мадо нажње, Сулејман-ага прво позва гдаваре Куча, Климената и других Брђана, који му беху обећади поћи с њим на Цетиње, но том их примора да му, ради већег јемства да ће доиста бити с њим, даду дванаест тадаца, које све затвори у Скадар и тако се обезбеди с те стране. За тим сакупи Арбанасе, спреми доста хране, коју посда у Жабљак и Подгорицу, да би му бида бдиже, нађе два топа и кад је све спремио, крете се нанред. Вест о томе стиже брзо Зену. Гдасници јављаху да је ношао на Наштровиће, на које највише беше киван и који су му направили посла под Бошковића кудом, али по правцу његовог кретања види се да се био упутио лраво у катунску нахију, те