Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

219

извештавајући сенат о неприликама, које су биле настале на тој крајини после пораза на Вртијељци, предлагаше, да се прими на нлаћу спахија црногорски 80 ) Брако Николић, који је био напустио Турке и пристао уз републику, јер је после пораза на Вртијељци морао напустити Црну Гору заједно с породицом и склонити се у Будву. Овај Брако, по предлогу Зенову имао је заменити харамбашу Баја Николића.* 1 После овога о харамбаши Бају престаје сваки помен како у депешама изванредног провидура Зена тако и у онима његових последника, и ако су глава овог љутог непријатеља Турака у суседним крајевима и пораз на Вртијељци донели Сулејман-аги достојанство паше. Тај губитак заљуља основ млетачког рада у тим крајевима. Истина хајдуцису продужили рад у правцу како су били започели нод Бајом, али тај даљи рад хајдука, како се то лепо може видети из даљег развоја догађаја у том крају и из касни.јих докумената сачуваних о њима, не може се упоредити с оним, док .је Бајо био у животу. Што је каснији рад хајдука слабији према овом ранијем, није се чудити. У току даљег ратовааа млетачко-турског догађаји у оном крају развијају се тако, да четничко ратовање мора изгледати слабије. Млетачка република обративши већу пажњу догађајима у крајевима суседним Боки, довукла је тамо војску и бродовље, заповедници те војске опседали су градове и освајали крајеве, а с Турцима је вођен рат тако, даје хајдучкирад био само допуна ономе у место што је раније испуњавао ратну хронику. Сем тога у току даљих година јавиле су се радом толике знатне личности, чији је рад био од значаја, како по млетачку републику тако и по даљу судбу српскога народа, да је рад ранијих радника у великој мери био засењен. Није дакле, чудо што је помен о харамбаши Бају Николићу и његову раду ноступно ишчезао тако да га преставници млетачке власти у оном крају не помињу већ у другој половини 1685. год. II узрок том каснијем непомињању харамбаше Баја треба тражити у оном гомилању све новијих и значајнијих догађаја и у појави новијих радника, чи.ји је рад за касније време био интензивнији те је оставио јачег утиска. Али упоређен ранији рад хајдука под Бајом са оним носле пораза на Вртијељцн знатно одскаче први. Узрок томе сем горњега јесу јунаштво и умешност Бајова. То двоје знатно је донринело оноликој интензивностн хајдучког рада у 1684. и првој половини 1685. год., којим се

80 ) Ово име у Црној Гори, од иада ове лод власт туреку, имала је она личност која је служила као иосредник између народа и власти, као што су Ои.ш обор-кнезови на другој страни. У нисменим подацима за Историју Црне Горе XVI и X VII столећа има честих иомена о тим спахијама. 0 њима ће бити вишеречи у Одломцима из Историје Црне Горе 1528.—1709. год. 81 ) У деиеши Зеновој из друге иоловине маја 1685. год. Ова делеша нема на себи оЗележеног дана кад је иисана, а на иолеђипи стоји »ШсемПа а 27. .Ма^ш* наиисано руком секретара Сената мдетачког.