Prosvetni glasnik

552

ПРОСВЕТНИ ГДАСНИК

учитељима, чини јој се да није тако велика, и ако је то скроз погрешан рачун. Нема сумње да село треба да има поред добре шкодске зграде и добре станове за становање учитеља, јер .је у селу врдо тешко учитељу да нађе себи угодну кућу, у којој би могао живети са својом породицом, без опасних последица по здравље. Кад би поред добрих школа у седу било и добрих и прописних станова, несумшиво је, да би и самих молби за премештај биао мање, јер многи жеде премештај из једног места често пута само за то, што нису задовољни са станом. Овом сам приликом сдободан напоменути: да се при подизању зграда за учитељске станове ваља да има на уму: да се само за управитеља подиже стан уза саму школу, а за остаде наставнике засебно по крајевима седа, којом ће се придиком избећи завада, која се обично порађа, кад су сви под једним кровом. Једно ово, а друго и то што ће у овом случају наставник моћи дакше и много боље да утиче на околину својим добрим и примерним животом, што се с правом тражи од правог учитеља народног. III. Школска дворишта су добро ограђена, изузимајући мало н>их. Ретка су пак дворишта. довољно пространа. Ово с тога, што су школе обично подизане у средини седа, где је насељеност јача, и где су пдацеви скупљи. Овоме се може додати и то, што они који су се старали о подизању школских зграда нису ни имали у виду то: да шкодска дворишта ваља да буду што пространија. Сада се пак пази на то при подизању нових школских зграда. IV. Школске градине нису у најбољем стању. Неке школе још их и немају. Но ових је мањи број. Неке школе имају прописно земљиште за школску градину уза само двориште, а неке мало даље- од шкоде. Неке су добиде од своје општине прописно земљиште у 1 / 2 хектара, неке нешто више, а неке и мање. Ово је последње случај где су школске баште уза саму школу. Пре извесног времена наредио сам општинским судовима, који још нису уступили својој школи прописно земљиште за овај циљ, да то изврше до 20. децембра ове године и да ми поднесу извештај о томе. Еоја општина не буде до тога доба учинида то предложићу господину Министру: да изводи према истој предузети законске мере. II где има школске градине, ретко која да је уређена како треба. Овоме је узрок или незнање наетавника да је уреди како треба, иди сама његова непреданост овоме послу. Овоме се може да дода и то: да се често оскудевало и у најпотребнијим материјалшш средствима за извршење овога задатка. Да се земљиште од '/ 2 хектара уреди како треба, заједно са оградом, ваља да стане најмање 600 динара. V. Школске касе су у бољем стању но у ово доба прошде године. Али и то боље њихово стање није завидно. Оно би могло још боље да буде. Ово би се нак постигдо: кад би шкодски благајници примади непосредно из пореског одељења школски прирез, намењен за издржавање школа. Ово с тога наводим, што је било честих примера, да су иредседници општина задржавали школски новац и трошили на друге општинске ствари, па кад буде крај године сав непокупљени прирез сматра се да је шкодски и шкода за целу годину добије често само подовину од буџетом предвиђене суме. Ове године у овом погледу већ није у свему тако урађено, јер сам са управама пореских одељења настојавао: да школски благајници по могућству сами примају школски прирез из поре-