Prosvetni glasnik

914 ПРОСВБТНИ ГЛАСНИК

вукли по блату, да је други један нобегао видевши нож у рукама једног ђака. Али инак, захваљујући својој доброти и умешности, њему се ништа не деси и успео је да школу у Саролтон-у доведе у први ред. На бојном пољу ревносно јевршпо дужност патриоте. Ушавши у војску као добровољац доспе до пуковника, од 1861 —1865 учествовао је у најкритичнијим данима грађанскога рата, био је тетко рањен, заробљен, бранио је слободу против есклавожиста са истим заносом, који је доцније показао у својим педагошким борбама против рутине и нредрасуда. По мишљеау Паркера школа је установа, која може спасти човечанство и учинити да кштезне зло од рата. Његове присталице, чинећи му похвале, иду дотле да га називају „иророком". Њему припади част што је сломио употребу „1ех1-ћоок"-а, методу, која оглупљује, по којој се кн>ига сматра као какво пророчанство, за којом дете слепо иде. Осуда „1ех(>1)оок"-а створила је неке од његових најјачих противника. Књпжари веле: „Или мора нестати тог човека, или нас". Књижари нису пропали па нн лњиге, али злоупотребу уџбеника, механичко учење Паркер је заменио наставом, која тежи специјално да развије чула и способности за опсервацију и схватање, тако да дете стиче знање самим својнм личним радом. Америчани не чекају да им смрт отргне најбоље храђане, па да их прослављају. Оно што су учинили ове године за Паркера, исто су урадили пређе за Непгу Вагиаг<1-а, којп је недавно умро — 5. јуна 1900. г. Тај ветеран америчвог васпитања није био никакав оригинални мислилац, нити какав дубок философ , али човек велике ерудиције, познавајући све доктрине све методе. * * * Општа и теорична педагогија заузимају часно место у Сједињеним Државама. Код некнх наставника ипак опажа се да претпостављај у практику теорији, само њихов број није велики. С друге стране психолошка и физиолошка истраживања деце све се већма умножавају. Америчани су тако рећи специјализирали свој педагошки рад не предузимају више истраживања док се не удруже стотинама личности, час се обраћају с питањима деци у школи, час зрелим људима. Иду и дотле да чине посете по домовима ради обавештења о проблему, који хоће да објасне мишљењем личности свију класа. У овоме има један метод онсервације доста оштроуман, који може имати добре резултате. На место усамљеног рада каквог мислиоца, који располаже само уским опсервациј ама, колективни рад једне легије посматрача чини. заједничким њихова лична искуства и на тај начин даје могућност, да се на широкој бази докумената прибаве егзактни и прецизни податци. Оваких посматрања има мноштво. На пр.: од 25 деце у осмој години ниједно није имало тачну идеју о смрти, души и Богу. Други један пример: Жеља за читањем развија се са годинама: у деветој години од 100 дечака само 15 и од 100 девојчица само 8 узимале су књиге из библиотека. Међутим у деветнаестој години сразмера је била за мушкарце 79 на 100, а за женске 83 на 100. Ови су резултати добивени на основу 1269 учињених консултација. Кад се тиче новца ево шта износе учињене студије. Постављено је питање броју од 2012 деце — 922 мушкарца и 1090 девојчица —: „Кад би вам родитељи давали 2'50 дин. месечно и кад бисте били слободни да располажете тим новцем, шта бисте урадили?" Известан број, нарочито најмањи, рекли су да би га одмах потрошили, али већина, нарочито старији, дали су одговор: