Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

1653

Дуговечна, бедичасто-кушљава биљка. Ризом је дуг и иузи, местимице је задебљао у ситне чворове, (налик на очи у кромнира). Коренове су жидице танке, дугуљасте; неке имају а неке немају оних чворастих (репастих) израштаја на ризому. Стабљика је усправљена, једноставна, танка, нежна покривена сјајном паучинасто-свиластом одећом, браздовито крилата и све до врха густо лисната ; на врху носи само једну (ретко две) цветНу главицу. Л.ишће је све цедцато, ободом врло мадо иди неприметно сувраћено, линеарно и с лица и с наличја обрасло паучинастим сјајним белим руном; доње је при основи сужено у дугуљасте, танке дршке, око средине је нешто шире а при врху 'затубастије од горњег љишћа; горње лишће седи и силази очевидно низ стабљику, линеарно је и зашиљено; најгорњи лист личи на приперак, јер је на врху обично исецкан на 3—4 сушне ројтице (као год омотачеви листићи). Цветна је главица дугуљасто-јајаста. Лшстићи омотача су дугуљасто-ланцетасти, зелени, ивицом црни и исецкани на беле ројте; доњи су листићи у омотача скоро јајасти и њихове су ројте дуге колико и њихов пречник; горњн су здуљени и поступно зашиљени, ројте су им краће од пречника. Цвеће по ободу увек је плаве (модре или љубичасте) боје; оно по колуту много је краће и затвореније (љубичасте) је боје. Ахеније су беличасто-мрке, голе, при основи трепљаве. Перница је трећином краћа од ахеније. Дименсије: стабљика 30—50 см. висока. Доље лишће: 8—10 см. дуго, 4—8 мм. широко; горње: 5—8 см. дуго, 3—5 мм. широко. Омотач 18—20 мм. дуг. 10—14 мм. широк; доњи омотачеви листићи 5—8 мм. дуги, 3—4 мм. широки; горњи 8—12 мм. дуги, 3—5 мм. широки; цев спољњег цвећа (на ободу) 10—14 мм. дуга а кришке 9—12 им. Ахенија 4—4 - 5 мм. дуга. Перница 1-5 мм. дуга. На ирви поглед слиична је са свима центауреама- групе: Сетаигеа тотапа (С. ахШаггз, С. сапа. С. париИ[ега, С. огЂеИса, С. тззапа, С. АЛато^гсИ) из секције Суапиз. Најсроднија је Петровићевој С. пгззапа, јер има као и она: ризом, који поред жилица са задебљалим репастим израштајима, тера и иростих, кончастих жилица; лишће липеарно, просто; стабљику једноставну са једном цветном главицом на врху и одећу белу без жлездица. Ну наша се нова врста битно разликује од С. тззапа ЈРе^гоп., овим знацима: много вишом, крилатом стабљиком; ширим лишћем, које је ободом неприметно или мало што сувраћено, мекано силази низ стабљику (као крилато) п исте је боје и одеће и озго и оздо, и, на послетку, цвећем увек плавим. С. тззапа Ре^гоу., на против, има: нежну, сниску (10—20 см. високу) цртасту (а не крилату) стабљику; лишће покруће, линеарно, зашиљено у бодљу, озго голо, глатко и сјајно (а не паучинасто-рутаво) а оздо руновито-бело, ободом скоро до средишњег нерва сувраћено, при основи слабо или неприметно силази; цвеће увек жућкассо-беле боје.