Prosvetni glasnik

1698

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

18. Ваздух је смеса из кисеоника и азота. Кисеоника по тежини има 0 ,23, а азота 0,77. Кисеоник из ваздуха је животни гас биљака и животиња. Птице и сисари без њега би за неколико минутп сви угинули. Они га са осталим сухоземним животињама без прекида удишу, троше и претварају у угљен-диоксид. Човек дахне, у средњу руку, по 18 пута у минути. Према томе за један дан дахне 1440 X 18 = 25 920 пута. Ако сваким удисајем удахне само по 250 куб. см. ваздуха, то га за један дан удахне 6480 кубних десиметара или скоро 6,5 кубних метара; а по тежини 8 килограма и 378 грама. Самог кисеонива човек за један дан удахне, по тежини 0,гз X 8,378 = 1,927 килограма. Из удахнутог кисеоника редовно потроши на дан до 800 грама. Остали неутрошени кисеоник, који издише, помешан је азотом са и угљендиоксидом, кога за исто време издахне около 900 грама. Кад се узме, да на земљи има 1600 милиона људских створова, који без прекида дишу, то они удахну за један дан 10.400 милиона куб. метара, или по тежини нешто више од 13 520 милиона килограма ваздуха. А самога кисеоника — по тежиии — удахну за један дан 2 470 752 000 килограма. Од овог кисеоника утроше 1 280 000 000 килограма, а произведу угљендиоксида 1 440 000 000 килограма. С претпоставком, да све остале животиње на сухој површини земљиној удахну ваздуха 100 пута толико колико га удахну људи, то га сви живи сухоземни створови дневно удахну 1 040 000 милиона кубних метара, или по тежини 1 352 000 милиона килограма. Самога кисеоника сухоземне животиње за један дан удахну 247 075 200 000 килограма, па ако га све троше по истој сразмери, по којој га троши човетанство, то газа један дан утроше 128 000 000 000 кнлограма, а производе угљендиоксида по 144 000 000 000 килограма дневно. Пошто је сав ваздух на земљи тежак од прилике 5110 000 000 000 000 000 килограма (тач. 15.), а у њему има 0,23 кисеоника, то је сав кисеоник, што је у ваздуху тежак 1 175 300 000 000 000 000 килограма, и сухоземне живовотиње потрошиле би га — кад се не би обнављао — за онолико дана колико се број 128 милиарда садржи у 1 175 300 000 милиарда килограма, то јест потрошиле би га за 9 182 031 дан нли за 25 150 година. Колнко ли кисеоника из ваздуха изгори ? Колико га се са осталим елементима сједини на разноврсне начине, правећи многобројне оксиде и друга једиљења?. . . . И њега би без сумње још одавна из ваздуха нестало, да се сама природа није постарала и да се исти без прекида не обнавља и то скоро у истој мери у којој се троиш. Главни обнављач ваздуха јесте сухоземно растиње. Оно својим лишћем удише угљендпоксид а ослобађа чист кисеоник, који се поново меша с азотом и тако обнавља ваздух.

19. Од рођења па до смрти човечије срце без прекида бије. Оно у средњу руку удари по 70 пута за минут. Према томе, човечије срце за један дан удари 1440 Х^0 = 100 800^ пута. Ако сваким ударом произведе снаге само толико, да би за секунд тежину од 5 грама подигло на висину од једнога метра, то оно за један дан