Prosvetni glasnik

наука и настава

1611

<диаз1еп Котз еп1;зсћ1е(1еп ћаие, ±ићг!е О-паеиб БепШиз е1п з1;агке8 гбт18сће8 Неег ићег сИе Бопаи итд .) и оно налази у неколико потврде у два сачувата нам податка. Страбон на име каже VII С. 304: и сада, кад је цар Август послао на њих (т. ј. Дачане и Сармате) војску (хи1 бц хси VI)V, ЕтсајЈИреу атс иг> го1к г7соаги((/л' о ЈЕераСтдс; КкТааоЈ, дакле то се деснао кратко време пре но што је ои, ово написао", то јест пре 18. год. по Хр. А у Феста, ћге\\ 8, читамо да је наскоро после тако званог батонског рата (6—9 г. по Хр.) „установљен Итез између Римља-на и варвара од Аи§из1:а УтДеИс ит (Аугзбург) кроз Норик, Нанонију и Мезију" (Итез 1п1ег Котапоз, ас ћагћагоз аћ Аи§и§1а УЈп(1е11сит рег Хопсит, Раппошаз е!• МоезЈат ез^ сопзШи1из). Напослетку из 0\ас1. ех Роп1о IV 7,27 и д. може се као сигурно закључити да је 12. год. по Хр. већ било нешто урађено на утврђивању десне дунавске обале код нас. Ти стихови гласе: с!опес Питтеа с1еуес1а \11;е11шз ипс!а т!иИ1, ехрозИо тШ1е, 31§па СеНз, што српски значи: Вителије је на лађама с војском прешао у гетску земљу и напао на Гете, — дакле на Дунаву је већ била, једна Флотила. Главнија ргаезШа била су подигнута може бити код данашњег Београда (8т§1<1шшт) и данашњег Костоца (Ушнпасшт). Она су била поседнута махом ауксилијарном војском, ређе легијонским вексилама (уехШа), а у невољи могла су свакако бити иојачана провинцијалном милицијом. Један мали део тих посада, на крајњем истоку данашње Србије како изгледа, стајао је (с осталим таквим посадама даље низ Дунав) под врховном командом једног војничког чиновника, који се звао ргае!есШз стШшт Моез1ае е! ТгећаШае. 0 њему имамо помена на овом натпису: (СЊ V 1838, из 1и1шт Сагшсит): С(ат) Ваећт Р(ићП) С(Шо) С1а(иШа) АШсо II ујг(о) 1 (иге) [<1 (1сип<1о)], рпто рП(о) 1е§(тшз) V Масе<1отс(ае), ргае!(ес!о) с[1]уПа1(1ит) Моез1ае е! Тгећа1Иа[е, рга]е!(ес!о) [сЈ]уН(а11ит) 1п А1р1ћ(из) тагКит18, 1[г(Љипо)] тП(Нит) соћ(огНз) VIII рг(ае!опае), рпто рП(о) Нег(ит), ргосига!ог(1) г П(ћег1) С1аис11 Саезаг1з Аи§(изИ) Сегташсл т Хопсо ст!аз 8аега1ит е! Ка1апсогит, што значи: Гају Бебију, Публијевом сину, из Клаудијеве трибе, Атику, дуовиру (гл. доцније), примипилу легијона V македонског, пре®екту стШшт Моез1ае е! ТгећаШае, преФекту оиштина у поморским Алнима, војничком трибуну кохорте VIII преторијске, примипилу по други пут, прокуратору цара Тиберија у Норику — подиже сЈтНаз 8аега1ига е! Ба1апсогит. Тај преФекат стајао је под намесником провинције, који га је и постављао, он је био витешког ранга и имао је и јурисдикцију у својој области. Га.ј Бебије Атик био је ргае!ес1из сНИаНит Моезпш е! ТгеђаШае јамачно 13. или 14. год. по Хр. Већ у 15. год. по Хр. пак команду над војском на Дунаву п јурисдикцију има намесник Мезије, један 1е§а1из рго ргае1:оге; о већ познатом нам Л.уцију Номпонију Флаку каже Овидпје, иод том годином: ргае!иИ ћГв, Огаесте, 1осЈв тос1о Иассиз, е! Шо |