Prosvetni glasnik

1634

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

дакле, сумње, да се у кометама налазе угљоводоничне материје. Та.ј пак Факт тумачи, да комете не сијају само рефлектованом Сунчевом светлошЛу, као улто се ире држало, веК да имају и своју властиту светлост. Прва примена спектрадне анализе на комете, датира од 1864 г., када је БопаИ б акгуста спектроскопски испитивао светлост једне комете, коју је Тетре! открио 4. јуда те године. Њен спектар био је типски спектар комете: слабо континуирана основа и карактеристичне три велике иантљике: жута, зелена и плава. Одмах за овим отпОчета су испитивања кометских спектара на све стране. Као резултат тих испитивања свих комета до 1880 г. био је тај: да се у кометама налази угљоводоник, ну који је канда ирестављен сиецијалном груиом ацетилена. Неколика привидна одступања долазила су на сваки начин од недовољног светлосног интензитета њиховог, а не .толико од нарочите разлике у њиховој конституцији. Из знатног броја комета, које су испитиване спектроскопскп до 1880 г. свакако је веома значајан резултат, који нам је дала аналпза светлости С'1а-еве комете, а која је откривена 17 априла 1874 г. До јуна месеца није се видела голим оком, а у јулу сијала је скоро као звезда прве величине. В г е с11 с ћ 1 п, V о § е 1 и Н и § § 1 п в изј аснише се једногласно да је њен спектар идентичан са спектром барскога гаса. При необично ведрој ноћи успео је бессМ у Риму, да у њеном спектру пронађе, поред три карактеристичне пантљике, још две: црвену (2 јула) и виолетну (4 јуна). На евај начин констатовао је јасније но ико, да је спектар С1а-еве комете састављен од пет пантљика, те је тако показао, да је и у кометама заступљен потпуно угљоводонични спектар, о чему више не постоји никаква сумња. 2б11пег тумачи, да угљоводонична светлост у кометама долази од електричних појава, које може бити и на нижој температури, а никако од усијавања. То ће рећи, да угљоводоник тамо није усијан услед високе температуре, већ да је пражњењем електрицитета — чије су појаве у домашају комета веома бурне доведен до осветљења. До истих резултата, само другим, више експерименталним методима, дошли су иУо§е1 и На88е1ћег§. Они су нашли, да у кометала влада ниска температура и да се у њима налази поред угљоводоника још и угљен-моноксид. Пражњење електрицитета у кометама врши се кроз гасну медију састављену од угљоводоника и угљен-моноксида, а све то * бива, као што рекосмо, на прилично ниској температури, која је веома далеко од мере за усијавање саме средине. У кометама некад преобдађује особито та ниска температура, некад угљоводоници, а некад и угљен-моноксид, те отуда обично и настају по нека одступања у изгледу кометских спектара.