Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

1637

има е.1 абу светлост, те су се с тога у њиховим спектрима тешко могле коистатовати ФраунхоФерове линије, које би доказивале реФлектовану светлост Сунчеву. ФотограФским путем доказао их је Бг. Н觧1П8 24 јуна 1881 г. у спектру комете 1881 II. Од комете 1881 III снимио је и ултравиодетни део, па је и у њему нашао поред неколиких Фраунхоферових линија још и карактеристичне угљо-водоничке пантљике. Овим је дакле доказано, да у кометској светлости аостоји и извесан незнатни део рефлектоване светлости Сунчеве. Из промена пак у релативној светлости трију карактеристичних угљоводоничних пантљика, које су се дешавале за време оних интересних ерупција из језгра комете 1884 I, излази, да се тада температура на тој комети знатно повисила. У то доба је комета сијала својом властитом белом светлошЛу. Иста појава опажена је и код комете 1888 I. Према свему овоме види се, да је хемијски састав комета веома сложен. Једро њихово састављено од густо збивенога комађа, које реФлектује Сунчеву светлост, а поред тога и само светли; у вему се налазе извесни метали, који испаравају у непосредној близини Сунчевој. Светлост им је дакле властита и реФлектована. Оне нису усијана тела, већ светле услед електричних иојава, које су код н>их сталне и необично силне. Поред тога, у кометином језгру врше се огромне револуције, које су у толико веће, у колико се комета већма приближава Сунцу, те су отуда у тим придикама и промене језгра очигледније. Реи кометски. Тумачење његовог иостанка давало је повода разним снекулапијама. Ну највероватнија су тумачења, да репови постају од утицаја репулсивне силе Сунчеве на поједине материје кометског језгра. Та сила дејствује на ждраке, које избијају из језгра у правцу ка Сунцу, повија их назад, те се тако реп повећава на рачун ерупција из саме главе кометине. Пошав са овога гледишта, Бредишин је 1879 г. дошао на мисао, да ће се овим тврђењем сложити и оне карактеристичне Форме кометских реиова. Он узимље, да се сви кометски репови, но облику и конституцији својој, могу поделити у три класе. Прва класа има праве и врло дугачке репове, друга има краће и нешто повијене, а трећа пак има их најкраће и најповијеније. Код једне исте комете могу се десити сва ова три случаја. Гледећи на састав њихов, исти аутор додаје, да су реаови ирве класе састављени од водоника, друге класе од угљоводоника (СН г ), треКе класе од угљоводоника и гвожђапих јединења. То пак значи, да репулсивна сила Сунчева дејствује различито на различите материје кометског репа. Ну поред овога ваља знати, да се у свакој класи (као и у свакој комети) могу находити и други елементи или јединења, али поменуте материје сматрају се као битни састојци њихови.