Prosvetni glasnik

ИАУКА И НАСТАВА

Но и у правном погдеду, као нижем ступњу моралности, — где се ■право и правда схватају као „естетички минимум" ') — тече васпитаник у овој дружби с другом децом у породиди, а под паметним руковођењем старијих, доживљаје, који му служе као први примери за правне односе. Овде васпитаник добива прве примере о својини и правичности. Још ови доживљаји нису потпуно правног карактера, већ су смешани са чисто моралним примесама, ади су ипак основица за оно што ће се доцније разбистрити услед доживљаја у саобраћају с осталим ученицима у гаколи, с осталом децом из сусества, а још доцније с осталим суграђанима и сународницима. Шнола утиче непосредно на васпитаниково морално развијање такође моћно. Доживљаји васнитаникови у школи у многоме су различли од његових доживљаја у породици. У читељ утиче непосредно на васпитаннково морално развијање веома снажно, у колико дете долази с њиме у непосредни додир. Учитељев је утицај особитог рода: пола је налик на родитељски а пола на утицај власти на грађане, те таман чини подесан прелаз измсђу куће с једне и општине и државе с друге стране. Имајући пред собом своје раније доживљаје као примере, веџба се васпптаник у саобраћају с учитељем да се покорава његовим наредбама, не само из љубави нрема њему или из слепог следовања његовом аукторитету, као што обично бива у породици, већ и с тога што учитељ издаје наредбе у интересу оп,ште гиколске заједнице, те оне имају карактер општег друштвеног закона. Дете се овде, дакле, веџба први пут у животу у покоравању аукторитету закона. Често васпитаник доживљује у школи похвалу због неког оиштег посла, а још чешће покуду или шта више и казну због погрешке против оиштих захтева заједнице у којој је (нлр. због немира који смеће наставу у целој школи, због дизања прашине која је штетна свим ученидима итд.). У школи много више и згодније но у породици, па но и у друштву пре пунолества, веџба се васпитаник у поштовању општих закона и земаљских власти и вољном следовању њиним за заједницу корисним наредбама, па ма то било дотичноме лично и непријатно. Веџбе ове врсте, овако као у школи, настављају се доцније тек кад васпитаник ступи у јаван живот, као тако звани „самосталан грађанин", и члан општине и државе. Иримери из школског живота први су му путовођа у том новом животу. Ђаци утичу у школском животу непосредно један на другог такође веома јако и на особит начин. Црво у иравном погледу овде се наставља и знатно проширује оно што је отпочето у породици дружбом с осталом децом. Тако у доживљајима васпитаниковим у школи, као равноправног члана заједнице, отпадају оне многобројне примесе породичних обзира, Уиоредити: V. ТУкпсМ, Е1;Шк, стр. 491. и др.