Prosvetni glasnik

48

ПРОСВЕТНП ГЛАСНИК

институти, звездарниде, болнице, кдинике итд. па и иоједине катедре на Факултетима отварају и издржавају средствима, која им општина и приватни имућни људи стављају на расположење. У Брислу општина издржава део университет (ТЈпЈтегзИс Нђге) који је у новије време подигнут у смислу слободне научне наставе и утакмице, насупрот катодичким университетима (основаним о трошку богатих црквених Фондова и калуђерских редова), у којима нревлађује дух клерикализма са надмоћним утицајем католичке цркве и конгрегација. У Бриселском университету председник опигтине свагда је и председник университетоког Сената, у коме поред ректора врши извесне уредбом означене дужности, нарочито у важнијим Финансиским и административним пословима. У том университету ученици правног Факултета слушају у ирве две године обавезно и неке предмете философског Факултета, ради допуне свога општега научнога образовања, и тек у трећој и четвртој години слушају само чисто правне и државне науке, У Наризу недавно је Општина о свом трошку а с одобрењем министра просвете основала нарочиту катедру за Историју Француске револуције, без обзира што се тамо на Сорбони и и у Колежу-де Франс (СоПе^е с1е Ргапсе) иредаје опширно новија као и старија Француска историја, заступљена неколицином најбољих проФесора те гране. Ове године један приватни љубитељ нриродних и математичких наука у Иаризу с одобрењем университетске власти и министра просвете основао је нарочити фонд за једну катедру внше математике, поред неколиких катедара које већ о државном трошку иостоје за ту групу наука. За енглеске и америчке университете зна се, да су воћином основани општинским и приватним Фондовима. А набавка научних и помоћних средстава, разних инструмената, збирака (геолошких, палеонтолошких), музеја геограФскпх и етнограФских, подизање зграда и набавка инстумената за институте медицинског Факултета врши се у тим напредним земљама највише тим начином. Грађавска свест о срСћи и о слави Отаџбине у просветном, привредном, санитетском и хигијенском погледу тамо предњачи и ставља се у службу државнцм и општинским властима, којима често пример и правац даје, за успех великих друштвених и националних задатака. V Као што сам имао част, Господине Министре, у првом извештају од 16 јуна т. г. АБр. 102 саонштити Вам, Комисија, пошто је на свом првом састанку једногласно изјавила уверење, да је крајње време и једна од најпречих државних и националних потреба наше Краљевине, да се наша Велика Школа подигне на ступањ университета са пет а евентуално II са четири Факултета, приступила је у својој другој седници од 23. марта претресању цитања о богословском факултету. Ио Вашем одобрењу и у споразуму са Високопреосвећеним Господином Митрополитом Инокентијем позвани су у ову седницу Комисије и извесни представници богословске наставе а имено: Г. архимандрит Кирило ректор богословије н нроФесори Иетар Протнћ, Стеван Веселиновнћ, Стеван Димитријевић и доценат канонског права на Великој Школи др. Чедомиљ Митровић. Комисијаје у овом стручном важном питању желела и имала да чује њихов компетентни глас у Форми саветовања и обавештења, а ради тога био је нарочито позван у седницу и академик, архимандрит НићиФор Дучић, но он услед слабости здравља није могао доћн, али послао је своје ппсмено мшпљење,