Prosvetni glasnik

50

просветни гласник

жила спомен и место, где су испустили душу. Данашњи образовани нараштаји српски баве се више космонолитским идејама и иробдемима, па и питања вере и друштвеног морала олако и површио сматрају, а дужим бављењем у младим годинама на страним школама и у страним богатим цивилизадиЈама у извесиом смислу отуђени су од свога народа, те и не познају довољно изближе све добре и зле, повољне и тешке ногодбе и прилике народна живота, његове карактерне особине, врлине и слабости његове невоље, његове моралне и материјалне потребе и недостатке. И то не иознају не само у оном делу нашег народа, који на жалост политички и социјално, а у неким областима и верозаконски живи вековима различио и одвојено од свога главнога стабла: но не познају то довољно ни у самој својој ужој Отаџбини Србији; а јагмећи се за угоднијим животом у служби државној у престоници слабо се и труде и слабо имају прилпке, да све то изближе непосредним дрочатрањем ироуче и познаду, како би доцније као народни прваци, законодавци и државници погодили срећно прави нут за спасење и унапређење живота и будућности народне. У оваквим приликама, свештенство српско не може даље наставити, а да на морални развитак народа врши тако слаб утицај, као што се види у најновије време, када су српске светиње и сриски идеали почели тамнети, када, се вера у вечитост божјих истина и закона почела губити, а јагма за тренутним материјалним користима истицати се као главни циљ живота, када су и поред многобројних српских свештеника, чиновнпка, учитеља, кметова и одборника учестала по народу насиља, отимачине државног и општинског имања, преваре итд. у оваким мрачним моралним и верозаконским приликама не смемо остати и чекати, да нропаднемо као стара еврејска држава, којој су њени пророци узалуд раније предсказивали пропаст, ако се за времена не отргне из моралне трулежи и социјалног растројства, у које је разним узроцима и утицајима изнутра и сиоља доведена била. Или још ближе, ако не желимо да нашу Отаџбину видимо жалосну и несрећну као Пољску, у којој се државна идеја у виших образованих слојева, племству и свештенству беше готово изгубила, а иижи слојеви народа у последњим вековима ту идеју и не могоше сагледати ни иојмити је, још мање за њу устати и_жртвовати се — ако оваку мрачну судбину желимо отклонити од свога народа: онда не остаје нам друга нада, но да живо прикушшо и у нашој средини обилато развијемо сву научну и стручну, па и богословску наставу, са озбиљним моралним, привредним и националним образовањем наше омладине, а заједно с тим да у државној и општинској управи заведемо угледан ред и правду, уздижући на достојну висину заставу државне независности, заставу престола и Династије народне. У практичном погледу академски образовани свештеници могли би у Србији у знатном броју наћи доста поља за рад и опстанак за себе и своје породице; њихова служба тражила би се увек и све више за наставнике Богосдовије, за наставнике верозакона по средњим школама (гимаазијама, реалкама, учитељским, пољопривредним и трговачким школама), а осим тога и места окружних протојереја и намесника, па и свештеника варошких и већих сеоских парохиЈа, којих је у Србији већ знатан број, могла би се понуњавати академски изученим богословима; време је већ зацело, да се и наше свештенство у научном погледу изравна са свештенством других хришћанских напредних земаља, а понајпре са свештенством православне ЈРусије, Грчке и Гумуније.