Prosvetni glasnik

ПРОСВВТНИ ГЛАСНИК

63

ствар са свима актима упућује се истој Комисији, која према новом извиђају и обавештењу доноси нову пресуду шш одбија оптуженог од тражења. У оваком поновном суђењу морају учествовати свих пет чланова Е омисиј е, но тада оптужени има право, да искључи једног члана, кога ће заступати .један од университетских проФесора, одређен коцком. Начедо сталности судске и ироФесорске сдужбе ирпзнато је и утврђено готово у свима европским и амервчким државама. Но у исто време дотична законодавства старају се о најбољем наџипу како ће државно.ј в.гади и унрави осигурати довољну моћ и утицај за потребно одржање доброга реда и дисципдине у тим важним гранама државне сдужбе. Када се представницима те службе дају од стране државе све могуће повластице и ирава са довољним осигураним средствима за опстаназ њихов и њихових породица, онда је право и за државне задатке потребно и корисно, да држава има у рукама законито средство и оружје, којим ће вршити своју врховну власт надзора и спречавања пггетних последица од нродуженог рђавог рада — немарних и недостојних сдужбеника. На овом месту дужан сам казати, да и ако је у нашем пројекту случајно нзостала одредба о дисципдинском суду за университетске ироФесоре, Комиеија је опет у завршиој седници изјавида жељу, да се у извештају накнадно обедеже одредбе, које би се по угдеду на румунско универеитетско уређење могле у том правцу унети у наш пројекат закона. XII У одељку пројекта о университетским слушаоцима, о универеитетској настави и о испитима стављене су јасно и прегдедно одредбе, којима се ујемчава успешан рад и развитак више стручне и научне наставе у нашој земљи. У вези са овим законским чданцима дотични Факултети израдиће и преко Сената министру на одобрење подносити нарочите университетске уредбе, које имају задатак, да у појединостима тачно означе круг посдова н дужности свима наставпим, управним, помоћним и другим снагама и службеницима у Университету, а тако исто да утврде погодбе, рад и начин примања и уписивања сдушадаца, правида о њиховом владању и тачном похођењу предавања ио изабраним групама наука, а тако исго правида и ред за полагање Факудтетских испита. Школска сведоџба о подоженом испиту зрелости из средњих школа, као и до сада што је било на Великој Школи, гдавна је погодба за унис на университет. Ученици са таквом сведоџбом из реалних школа имају редовно право уписа у технички Факултет, а само но изузетку и с одобрењем Факултетског савета у фидософски Факултет. Свршени ученици Богосдови.је само са сведоџбом- врло доброг успеха примиће се у богосдовски Факултет. Но већина Комисије заједио са мном бида би мишљења, да се и свршени ученици гимназије са сведоџбом подоженог исиита зрелости могу примити у богосдовски Факудтет. За богосдовски Факултет нредвиђена је установа богословског семинара с интернатом, о чеиу ће нроиисати уредбу министар нросвете у сиоразуму с Архијерејским Сабором. Тако исто и свршени ученици учитељских школа са сведоџбом иодоженог испита зредости, најмање с врло добрим успехом, могу се уписати у философски Факу .гтет, но само под нарочитим погодбама, које ће одредити Факудтетски савет у својим уредбама, међу којима на сваки начин по мом мишљењу треба да буде нретходни иснит из извесних гимназиских предмета, а нарочито бар из једног страног живог језика који се у гимназији учи.