Prosvetni glasnik
80
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
томе правцу, али је и то све још веома далеко од ираве и битнереФорме по начину и типу европских Университета.') У основи је, дакле, наша Велика Школа још и данас Школа у правом смислу те речи — и ако има сразмерно велики број добрпх наставничких снага — а постаће прави Университет тек онда, кад добије университетско уређење — од ирилике онако, како сам га мало раније у кратким иотезима одртао, и како се оно вековима развило и усавршило. До тога доба Србија ће увек бити на последњем месту, кадгод се буду процењивале наставне прилике у највишим просветнпм заводима појединих држава у Европи макар и незаслужено. Шта може значити овако признање, видели смо већ раније.. Успеси на иољу привидно мирне, али ипак за то жестоке просветне и културне утакмице могу данас боље зајамчити оистанак п будућност једнога народа, него и најсјајније победе ма које врсте. Управо се може рећи, да су, у главноме, баш ти успеси извор свакој снази и напретку, и ко је пријатељ свога народа; ко има оштро око за праве узроке и исходе даиашњим национално - политичким и економним сукобнма: тај ће тек опда безбрижно гледати у будућност свога племена, кад се увери, да је и за ту борбу добро спреман. С тога је и наша ситуација сасвим јасна. Као год што би било и комично и трагично, да се за време нашег досадашњег државног живота нисмо обзирали на војничке прилике и убојну спрему у другим европским државама, него да смо нашу војску оставнли са оним истим кремењачама и капсларама, које су нам некад тако лепо послужиле: исто би тако било опасно — да не рекнем баш и судбоносно — кад сс у брзо не би изједначили и у културном и у просветном оружју. Шта внше: — оно је још пресудније, јер нас брани без престанка: •—и у мирно и у ратно доба. Што убојно оружје одбрани или освоји, то још нпје наше: — то се мора сваки дан наново задобијати; то се мора културним и просветним оружјем сачувати и унапредити. Без тога су све тековине кратка века. Колико је баш културно и иросветно оружје, иресудно у борби за иолитичку и економну иревласт, и какву улогу у тој борби играју баш сами Университети, ноказује нам Историја њиховог постанка и делања у неким државама. У Немачкој је н. пр. данас свега 22 Университета, а махом су постали још у оно доба, кад је немачки народ био раздробљен у читав низ малих суверених државица. Свака та државица отимала се за што већу самосталност, па је гледала да се што пре снабде са најпречим потребама, без којих ?
х ) Похвалан изузетак је уређење нашег техничког Факултета.