Prosvetni glasnik

ПРОСВЕТНП ГЛАСННК

никако не би места бидо. Они су то учинили само за то, да сузбију тамо моћан утицај т. з. „Немачког Шкодског Друштва" (Беи^сћег 8сћи1уегеш), а ваљда и утицај суседних Румуна из Краљевине... Шта више: — Мађари би Хрватима, може бити, затвориди и тај једини крњи Университет — он је ту судбину већ једном дочекао — само да се опет томе не противи катодичка струја у Аустрији.. Та струја бида је у Загребу увек моћна.') а иде за тим, да подстицањем Хрвата као катодика изазове још јачи ривадитет између њих и њихове једнокрвне браће — правосдавних Срба. У сдовенским обдастима не дају ни што је најиотребније, а Мађари иоред пуног пештанског и кдаузенбуршког Университета спремају још један за јужну Угарску — за Сегедин, да што јаче утичу на немађарске народности оних обдасти. Тако ишту иодитички и национадни интереси, а пред тим интересима падају сви други раздози. Уииверситети су у тим придикама као оно војничке етапе иди посаде, којима се све дубље и дубље продире у обдаст туђих интереса. Без крвп и боја освајају... иди бар сиремају земљпштеза што поузданију нобеду. Университети сдуже већ од давнашњих времена и као веома. згодно и снажно оружје за верску борбу, а колико се вером може утицати на национадне тежње и подитичке правце појединих народа и држава, о томе бисмо баш ми Срби могди дати врдо дених и поучних података, врло убедљивих доказа. У Средњем Веку (аи касније) бида је Шкода тако тесно везана за Цркву, да су их већином идентиФиковади, ади ни дан данас није та веза сасвим одабавнла, као што се то обично мисли. И данас ми имамо „конФесионалних^ (вероисповедних) школа разне врсте, п сваки час могу се чути називи: ..калвинска", „реФорматска", „пијаристанска", „шотенска Гимназија", „језуитска Колегија", „лутерански Конвикт", „унијатски Дицеј", ; ,протестантска Академија", „катодички Университет" и т. д.... а сва та имена јасно показују, да још и у данашњем добу има моћних струја, које раде на томе, да шкодама очувају и учврсте верске разлике међу народима, 2 ) па да онда преко њих одређују правац политичким тежњама и догађајима свога времена. Тако је н. пр. баш у најновијем добу ужасну буру у подитичким, верским и научним круговима 3 ) иза,-

х ) Сам Университет у Загребу иостао је из неке старе језуитске шкоде. Год. 1776. претворидђ, је царида Марија Терезија ту шкоду у Академију (Ве^а 8С1еп11агиш АсаЛешЈа).

2 ) Нека врста Упиверситета за верску ироиаганду цостоји у Риму под именом: „РопИЈгсшт соИедгит игђапит Ле ргорадапЛе $Ае*-, а и чувени завод св. Јеронима сдична је установа. Таких центара има много — нарочито у католичкои свету.

3 ) Јавну борбу против конфесионалних Университета повео је први нем. историчар Мотвеп, а посде су је прихватиде многе колегије немачких университетских. проФесора.