Prosvetni glasnik

НАУКА II НАСТАВА

87

^епзкарб - ботеМеп) и „Шведска Књижевна Задруга" (буепбка 1лМега1иг - ваПвкаре!; 1 Рт1ап(1). — Државничка мудрост св. Саве брани Неманпће. што они нису ; ,расковали" све своје благо „на наџаке и иа буздоване", него су ,, седам кула гроша и дуката" уиотребили и на то, да ноднгну „вечне куће" — манасгире, цркве и гаколе — а да њих не беше, питање је, би ли се ми као народ у ошпте одржали... Јамачно би дејство тога средства ,било још јаче и поузданије, да су наши владари и великаши имали могућности, да нам у наследство оставе још и Университет, као средиште и извор највише интелектуалне и моралне снаге једнога народа. Колико народ доиста губи, ако за време своје државне самосталности и моКи ироиусти, да себи ту драгоцену тековину осигура, или да је касније очува, показује нам пример на Чесима; Прашки немачки Университет је најстарији Университет у целој Аустро - Угарској, али је његова улога за чески народ до скора била веома кобна — само зато, што није био народни, него туђински. Однеговани на туђој школи и у туђем духу, најбољи синови ческога народа постали су нрости најамнини на пољу немачке Науке и Просвете. Гдегод је било школа; гдегод је било Университета, њихова је сиага издирала и подуиирала. Шта више: — може се с правом рећи, да је врло велики део људи, којима се Аустрија и њена Наука с правом поноси, баш из ческога народа. Најславнији представници аустријских Университета — нарочито бечкога — но народности су Чеси, а и у нрактичним струкама има много чувених радника из тога племена. Да споменем само прваке из медицпнског света: — Шкоду, Рокитанског, 1 ) Иуркиње-а, Машку, Чермака, Алберта и т. д. — аи друге научне и практичне струке могу нстаћи сличан низ имена. По себи се разуме, да је тиме њихова национална Наука и Просвета. губила таман онолико, колико је туђа добијала. Чесн би данас као народ у свима гранама људскога знања и умења много боље стојали, да нису морали својим даром и својом истрајношћу туђа поља обделавати; својом знојем немачке тековине дизати и усавршавати. А то јамачно не би било, не би ни могло бити, да су још из доба своје политичке независности наследили Университет. Овако су га добили тек 1882. год., и то једва после толаке борбе. Пропустили су, дакле, неколико векова самосталног, интелектуалног и моралног живота и рада, а то је огромна штета за један народ. Кад све то добро нроучимо и нравилно проценимо, морамо увидети, да према тако еминентној опасности од стране европског

') Шкода и Рокитански су две најсјајније звезде бечког медицинског Факултета.