Prosvetni glasnik

322

ПРОСВЕТНИ Г.1АСНИК

тако чврста веза, у једну близну цедину, да кад год дође у свест једналоловина, један састојак те агдутинативне делине, одмах с њим стуна у свест и друга половина — и обрнуто, кад дође у свест друга половина долази и прва. Ми нисмо у стању да један другом саопштавамо представе непосредно, те стога није могућно знати непосредно шта ко мисди. То се може чинити само иосредно, — најобичније звучиим говором. При споразумевању не изазивају представе једнога мозга истоветне представе у другом мозгу непосредно, неким надлудним утицајем, већ се то врши на аосредмом путу, посредством чулних утицаја, чудним речима. Споразум звучним речима врши се између двојице овако: У онога што говори — овде васпитача — врше се ови процеси: у његову свест додазе једна за другом представе о предметима и појавама, и појмови, повезани једно за друго у неком извесном реду, као мисли — али уз њих продиру у свест и њини неодвојни састојци, представе речи; ове представе речн врше сад имнулсе на говорне центре, одакле се преносе ти импудси на говорне органе, те тај, што говори, изговара речи, које се нижу у реченице. У онога, пак, који слугиа — овде васпитаника — врше се слични процеси, само обрнутим редом. У њега, услед слушања шта онај говори, долазе у свест најпре звучни чудни утисци (непосредне чулне представе), они изазивају већ готове прошасте звучне представе тих истих речи и с њима се тренутно стапају (асимилација) и то све оним истим редом како их онај изговара — али уз те звучне представе, речи, продиру у свест и њини неодвојни састојци, представе о предметима и појавама, и појмови, које те речи означавају. На тај, иосредни, начин продазе и кроз свест онога што слуша оне исте представе које пролазе кроз свест и онога што говори и оним истим редом којим и код онога — само за незнатно мали део времена доцније у онога што слуша но у онога што говори. Тако буду скоро у исто време пробуђене исте мисди у главама обојице. На тај начин бива споразумевање између двојице. Да неко може разумети потпуно шта, други мисли и говори, потребно је, поред пажње, да су испуњени ови услови: а) да обојица имају истоветне, или бар приближно једнаке, представе о истим предметима и појавама и сродне појмове; б) да обојица имају једнаке звучне представе речи, као знаке горњих представа и појмова, и в) да су у обојице чврсто спојене речи са оним представама које оне значе те да могу брзо једне друге изазивати у свест. Ако ма који чланак од ова три изостаје не може бити споразума. — За ово је иоследпе иравило најбољи нример човек који учи стран језик из књига и већ га разуме доста добро кад види написане речи и кад прочита реченице гласно; ади кад ступи у разговор с другим који сдободно говори тим језиком не разуме га, јер