Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

507

љање чдана испред именица када уз њнјс стојн заменица или број. — Промена именица, слаба н јака; од именица јаке промене што мање речи које муте у множини. Придев уз именице без члана, с неодређеним и одређеним чланђм само у 1. пад. једн., обраћајући пажњу на српске видове који,ма се преводе, и придев као именички део прирока. — Заменице: личне само у нрвом падежу; нрисвојне, ноказне ћег, Мејег, јепег, и упитне отег, гоа§ и гсеМјес у свима надежима и српска присвојна заменица, чији, а, е. —- Бројеви прости и редни у 1. падежу. — Глаголи: начин неодређени, време садашње, време пређашње и заповедни начин од номоћних глагола ђаБеп, јет и гоегћеп и од глагола слабе промене све у ноказном начину раднога стања, а од помоћних глагола за начин само начин неодређени и садашње време показнога начина. — Прилози: за време: гоапп, ћапп, 1е1ј1, јфоп, Ба1ђ, Јгиђ, јра1, 1ттег, те, 1пета1§, деЦет, иогде[{ет, ђеи!е, тогдеи, иБегтогдеп и 1апде; за место: то, ћа, ђгег, ђогЈ, оВеи, ипЈеи, пађе, гоеИ, ибегаН; за начин: пие, јо и јеђг и придевски (ди1, јфои и т. д.); за узрок гаагит; за потврђење Ја и за одрицање пето н пјф1. — Предлози са 3. иад.: аиЗ, 1)61, ип1, иаф, пои, Ји; са 4. над.: ћигсђ, [иг, ођие; са 3. н 4. пад.: ап, аи[, ш, оог. — Свезе ииђ, аисђ, ђаии, ођег, аВег, ћепи. — Проста реченнца у ирииоведном, уиитном и заповедном начину и то одречно и потврдно. — Све граматичко градиво ирећи на штиву (причицама и баснама). —• Учење речи по груиама. — Месечно научити на изуст по једну омању песмпцу. — Кратки разговори на немачком нарочито о пређеноме штиву. — Писмена вежбања: диктовање и цреписивање. — Свакога часа 5—10 немачких реченица из уџбеника за преписивање код куће и сиремање препарација. II. Разред (4 часа) Изостављање члана уз особне именице, у насловима и пословпцама. Јака промена именица. — Промена немачких особних нменица без члана н са чланом. — Придеви у свима падежима и променама. — Ступњеви поређења придева п прндеви који се не могу поредпти. — Промена поређених иридева. — Заменице: личне у свнма падежима, иовратна само у 4. пад.; присвојне без именица; показне: |о1сђег, је1ђ)1, ћегјеКе, ђегјешде; упитна: гса§ јиг ето; релативне: ђег, гое!фег, теег, гоа§; а неодређене: јетапђ, тетапћ, кшап, јеђег, 1егп, ггдепћ егп, ггдепђ гое!фег, е4гоаЗ тф1§, таи и е§ само у 1 пад. — Промена простих и редних бројева; поаовни, множни и разломачки бројевн. — Глаголи: облици показнога и савезнога начнна раднога стања од помоћних глагола за време и начин и од глагола слабе иромене. — Трпно стање глагола слабе промене. — Повратни глаголи слабе промене са 4. пад. — Правилни облицц глагола јаке промене. — Правило о употреби иомоћних глагола за време. — Прилозн свих врста и иоређење њихово. — Свезе. Сложена реченица и њени деловн. — Штиво. III. Разред (3 часа) Читање и писање латинице. — Именице: неправилне промене; разнога рода а истога значења; нстога облика а двојакога рода; двојаке множине; краћих и дужих облика; 8т§и1агГа и р1игаПа 1;ап1ит; сложене именице. Придеви само као атрибут и само као иредикат; придеви за присвајање. Заменице: повратна у свима падежнма; увајамно-повратне јгф и егпапђег; заменнце свој, а, е; заменнчки ирилози: ђа, ђгег и гоо; — промена неодређепих заменица. — Бројеви као именице и њихова промена. Именица уз бројеве; распоредни бројеви; бројеви врсте; бројеви низни; бројеви неодређени.