Prosvetni glasnik

528

ПРОСВЕТНН ГЛАСНИК

од 1838. Милош одлази из Србнје. — Енез Милан Обреновић. Прва влада Кнеза Михаила. — Агитације Вучићеве. — Одлазак Кнеза Мнхаила из Србнје. — Александар Карађорђевић. — Његови односи ирема Порти, Аустрији и Русији. — Србија 1848 и 49 г. према угарским Србнма. — Србија за време Кримскога Рата. — Повратак династије Обреновнћа. 5. Немачко-Француски рат и уједињење Немачке. — Наполеон III. н унутрашње прилике у Француској. — Мотиви снољне политике Наполеонове. — Бизмарк. — Узроци рата. — Иоследице за Француску и Немачку. 6. Источно тштање. — Ратови 1876 и 1877 г. — Берлински Конгрес. — Србија за време друге владе Кнеза Михаила: Бомбардовање Београда. — Задобивање градова. — Велико-српска спољна нолитика Кнеза Михаила. — Убиство Кнеза Миханла. — Србија после смрти Кнеза Михаила. — Кнез Милан Обреновић IV. — Турска за владе Абдул-Азиса. — Турски зулуми над хришћанима. — Устанак босанско-херцеговачки. — Устанак бугарски. Мурат V. — Српско-турски рат. — Главнији бојеви на српском бојишту. Ратовање Црне Горе. — Султан Абдул Хамнд. — Мир са Србијом. — Лондонска конференција п протокол. — Русија после Николе I. — Реформе Александра II. — Устанак пољски. — Русија и Источно пнтање. — Рускотурски рат (1877—78). — Други српско-турски рат. — Сан-СтеФанскн мир. — Берлински Конгрес. — Проглашење Србије краљевином.

VIII, ИЗ ГЕОГРАФИЈЕ: I, РАЗРЕД А. Основна знапа из математичног земљоаиса. — Облик земљин и докази о њеној округлини. — Видик, видикова линија и равннна, смањивање и увећавање видикове равнине. — Главне и споредне тачке у видику (стране неба). — Одређивање небесних страна помоћу сунчане сенке, Великих Кола и компаса, — Обртање земљино око осовине и постанак дана и ноћи. Привидно кретање сунца око земље, дневни и ноћни луци. — Годишње окретање земљино око сунца и доба годишња. — Слике земаљске: глоб, плапнглоб, карте или маио и њнхов размер. — Математичке линије и тачке на глобу и планиглобу: осовина, стожери, полутар, меридијани или подневци и упоредници. — Бројање нодневака и упоредника. — Земљописна дужина и ширина. — Повратници, стожерници и појаси земљини. —- Планови и цртање планова. — Цртање земљописних предмета на картама. Б. Основна знања из физичког земљоииеа. —• I. Састав земљино површине Подела копна и воде и њихов размер. — Континенти и њихово ноређење по величини. — Океани и њихово поређење но величини. — Разуђеност или хоризонтално грањање конна и његови облици: обала, полуострво, рт или гребен, рат; земљоуз и острво, гране и труп. — Разуђеност океана и облици разуђеностн: мора, заливи, затони, драге и мореузи. II. Положај и разуђеност нојединих континената : Европе, Азије, Африке, Аустралије и Америке. III. Неравнине на земљииој површини. —• Апсолутна и релативна виснна. — Разни висински облици и њихови називи (огранпчити се на најважније). — Представљање внсинских облика на картама.