Prosvetni glasnik

542

ПГОСВМНИ ГЛАСШШ

Веровање, познато у свих народа на земљи: да храном и пићем треба задовољити душе покојннка или у њиховим гробовима или иа другом месту, било је јако укорењепо у старнх Индојевропљана. Њихове је родбине дужност да то учине. Из тога се веровања разви култ душа, култ предака и хероја. Северо-источни народп јевропски сачуваше старнну више него ли Инди, Јелини и Римљани. Да су стари Иидојевроиљани храном и пићем умрле хтели угостити ради мира и добра ових, држећи се нравила: „поштуј оца својега", не може се казати, кад се зна да ни старе нп болесне нису много штедили. Не ће, дакле, бити извор култу мртвих у љубави према старијима, како мисли Љјст, већ у страху, како тврде Каланд, Иеринг, Роде и др. И примитивни народи верују да им иокојници могу бити од штете и од користи. Под утицајем снова, у којима се у облику покојника јављају невидљива бића која као на јави муче и гњаве људе, поста и вера у духове. Храном и пићем мишљаху да ће склонити покојнике до се врате у своје гробље. Овај најстарији култ мртвих у Индојевропљана беше од огромнога значаја за религиознн развитак. Природно је што је човек, опазнвши да на његову судбину могу иматн тајанствени утицај ове „натпрнродне" снле, створио најпре представу о духовима, после и о боговмма. Други је извор индојевропској религији бидо ово веровање у душе мртвих ■— и он је само обогатио из првога извора, о ком је напред било говора, проистеклу бујну религију Као што се види из веровања иојединих народа, душе су нредака узимале људско или животињско обличје, на пр. змија. Германски елФП 1 ) (а то је нме митских генија) живе нод земљом, час су људима пријатељи час непријатељи; њих као и душе умрлих предака мораху гостити несланим јелом: мл.еком, сиром и хлебом. Они се радују смрти људи, певајући и свирајући. Малога су узраста (кепеци), као што нам и грчку 'Психу' приказују споменици. Индиски'Рбхавас' вешти су уметници у раду, нуде им људи јело и пиће; имају свога краља. Такви су и литавски Каикај, који као мора даве људе. Да су индојевропски нам иреци мртве сматрали као духове, имамо сведочанство у низу речи што значе с дух', 'авет 3 , 'пршшђење' а које су пређе значиле с умрли\ 2 ) Из ове ће области бптп узето име за најзнатније богове у разним нндојевр. језицима, 3 ) доказ, да у развитку религије беше ово веровање у душе нредака од великога значаја.

Ј ) У англоеас. сеј', ст. сканд. а1(г = санскрт. гШи-. 2 ) Слов. д\0()Ј сродно герм. таг (ср. н.), тага (ст. г. н.), таеге таге (англосас.), ир. тог-(г)гдагп 'краљица мор&'; даље ст. инд. рге1а- 'умрли' и 'дух', лит. ЕгадиИз 'мртвац' и 'бог смрти'; — герман. Уакугја 'девојка која на бојном нољу ирибира душе мртваца', в. сканд. 'оа!г, англосас. гкае1 'умрли', литав. УгеЈопа 'бог мртвих'. 3 ) Грч. &еое из *©/■ еаод сродноје лнтав. Лгсазе, ср. г. нем. деШаз 'авет', слов. л«у\-7", в. гал. *Ли8го8; грч. баСџоу 'оно што је у свези с умрлим', па 'душа умрлога', па 'божанство'. Инд. авигаз, ир. аЈшгаз 1° ашта, 2° божанство добро и рђаво.