Prosvetni glasnik

паука ii нлстапл

545

већ из области чарања и врачаља. 1 ) Ни Германди, ни Словени нису ни у историско доба има.ли свештенства; кућне, браствене и племенске старешине боговима су се молији и жртве приносили. Посвећене (свете) породице и браства, знаоце утицајних Формула чаробних, молитве и жртвене процедуре, чуваних с колена на колено, находимо у старој Индији и Јелади. 2 ) Норвешки Сос1еп беху налик на свештенике из Омирова доба, беху наследни. Израз Гга1гез агга1ез у Риму остатак је из ове старије периоде, можда и ропШсез, којима су беотски ГеФиреи неки корелат (уау.иои 'насип, мост), Доцније знатан део Функција од краља, илеменскога првосвештеника, примише нарочити свештеници. 3 ) Атинско ад/мр (ЈаспЛе/Јс остатак је из тога старијега доба. Домаће жртве свуда јо приносио ра^егГагшКа?, тако и у Риму, а јавне краљ, после ропШех тахшшз. У Германији свештенство између Цезарова и Тацитова доба доби углед, поста друштвени ред. И литавскн свештенаци у почетку беху браствени и племенски поглавари. Келтски с друиди' пређоше из Британије на континенат, нису наследни, још им се није развитак протумачио. Ништа се не зна, је ли још у прадоба било нознато веровање да се и душе умрлих удружују у заједнице као и људи и да над њима краљују нарочпта божанства, као што видимо у историско доба такву веру у Грка, Германаца и Литванаца. 4 ) Бар новија испитивања не потврђују поставке старијих митолога. 5 ) Ови хтониски богови добише и тај задатак да буду заштитници земаљских плодова, који се рађају и умиру као и људи. Као што се види, духовни развитак пранарода не беше на вишем ступњу но што је у највише данагањих примитивних племена, беше проткан најразноврснијим празноверицама и враџбинама. Веровали су у снове и сматрали их као да су истински догађаји у човекову животу. У Омира се јасно опажа ова вера у снове. Осим тога можемо навести много црта других ко.јима се ни мало не разликују од дивљака. Особито су волели да много једу и пију, као што се зна и за њихове потомке: Германце, Келте, Трачане, Ирусе, Инде и Иранце, и т. д. у историско доба, и у нићу су више уживали, и не знајући за нову теорију да у пићу земаљским бедама нађу лек. Али се тада још није знало за гостопримство и гостољубље, јер се тек доцније у људи јави осећање, које поста обичај да треба и странца штедити, заштитити и у дом примити. У Омирово доба

Ј ) Тако мишљаху Хауг, Р. Ппшел, а у последае време и X. Остхоф , уз њих иристаје и Шрадер. 2 ) Индски су УавгШтв, Угд^атИгаз, ВћагаЛпајаз и т. д., грчки су ЕицоЛгсС^а/., 'Ехеороугабш, 'Ноу%1ба1 и т. д. 3 ) У Иидији још у ведско доба. У »Аитареји — Брахмани« веди се: »Богови не једу јело онога краља који нема свога свештеника« (ригбћНа). Ј ) Грчки је "А^бцд, скандпнав. Не1, литав. ТЈеГотз. б ) На основу недоказаних етимолошких једначииа, као грч. Кер/Зброд = санскрт. дагтага-, даЂаГа, грч. 'Ерџе1ад = санскрт. загатеуа-, грч. М^ад = санскр. тагги-