Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

663

одело, за које су узимали и пре и после коже ; у швајцарским насеобинама на кољу из неолита нађене су тканине, на разбоју ткане, у средњој и северној Јевропи из доба бронзе, премда и ту могаше бити позната ова вештина и у неолитско доба, јер су нађени предмети за ткање потребни, а из овога доба. У језику се сачува сведочанство о овој проетничкој вештини. 1 ) Вештина ткачка разви се из вештине плетења, о том и језик сведочи, јер од корена 'вити' посташе и имена и глаголи за ткање и ткати — а то је већ било у прадоба свршено, јер имају друге речи за ткати које не значе и 'плести'. Пређу, потребну за ткање, прели су од вуне и од лана. Основно значење многих речи што значе С прести' беше 'вртети' или 'плести'. 2 ) 0 стародавности предења сведоче и слике: Омирове Пенелопе, Л.ивијеве Дукреције, Херодотове пеонске девојке. Да су у прадоба кројили и шили изаткану материју, вунену и ланену, не може се доказати, јер је најстарије одело само набацивано на рамена и служило као омотач или огртач или као кецеља (пештемаљ). Вештина шивења разви се тек после распада заједнице индојевропске. Истина нађене су 'игле од костију и од зуба дивљега вепра, с иробушеним 'ушима 5 из неолитског доба; али су оне служиле не за шивење тканина већ много чвршће материје, коже по свој прилици. Име праве игле за шивење разви се доцније, 3 ) реч је пак за ову радњу из нрадоба, 4 ) само што је оно прво значило с кожна израда обуће', 5 ) јер су прво обућу с шили' и стари

х ) Од кор. кеЂћ- (терћ-): санскр. пгпа паШг- 'паук' уираво 'која вуну тка', авест. иЂЛаепа- 'ткан', грч. &<рт{, арб. ^еп (из *уећћ- шо), ст. г. н. шеЂап. — Од кор. VI-, ®ег-, VI-: санскр. »а- 'ткати', пауаИ 'тка-че', дат. ^е-1ит 'омотач, чоха', слов. сг-кнта 'пдатно', ст. г. н. гсаГ, ст. сканд. шЗ" 'одедо', лит. гибгав 'цаук' и т. д. — Слов. т-кклти у свези с тхк-нжтн у лат. 2ежо (сан. 1;ак8ћ-) нрво значење 'вештачки снремити', слов. кросно можда сродно с грч. хрехш 'чем', керк1д 'чунак', Стари разбој (стан) као да беше удешен за стајање: грч. 1от6д 'разбој', лит. з^аМез, ст. скан. ^е^-зХа^г 'разбој', слов. стјнх од којз . 8Та-, в. санскрт. зНшуг- 'ткач'. Вила су и имена за 'основу': грч. оттјџо^, лат. 8Гатеп, ст. г. н.геИеЈ; ст. г. н. гчаг/' и т. д. за 'потку": грч. хрохтЈ, да /г/оу, е(ри<рг1, р'о8аг7ј, лат. аиШетеп, 1;гата, ст. г. н. гое/е?, англосас. гсе/2, ст. сканд. ^ерГг, слов. клккх, кжд^лк и т. д.

2 ) Дат. Ш-џиео 'вртим' — арб. Гјег 'нредем', санскр. Гагкп-, грч. играхтод 'преслида'. — Из индој. 8пе-, впб-, зпег-, впг-: ирско 8ппш - 'илетем', гот. впдгјб 'кош' (оплетен), — и ир. 8пгт 'преден>е Ј , грч. уеи, гђво, лат. пео, петеп, пИиз, ст. слов. ннт>>, санскр. том- '(опредени) пештемаљ'. Негде се додирује 'шити' и 'прести': лит. шегри 'предем' = грч. ражти 'шијем'. II санскр. ТсаН- 'прести', н. пр. ТсагШпаЛ 'паучина'. палир. сгЈ, — ст. прус. коМо 'плот', лит. кгаГаг 'решетка', лат. сга1ез '6еЛесћ1;', грч. х/.ртаАод и т. д. 'Ер-ктжо': санскр. пагГапа-, пагкиШ, лат. ^еггсШиз, ср. г. нем. глггШ, ир. јеНаа. И име за 'преслиду' свакако је било.

3 ) Грч. р'ау/5, р'ау1оу (: раттти), лат. асиз (и јерм. азеХп: асио), ир. впатаI пгла' (бпа1ће 'конад'), гот. пеМа (: ст. г. н. пајап ), лит. аАа^а 'игла', аАап 'шијем', слов. нгл4 (уп. ст. пр. ауси1о 'жгла').

4 ) Санскрт. $гV-, зг^уаИ, грч. хаооџо, лат. зио, гот. згијап, лит. згиИ, слов. шнтн.

5 ) Грч. каооу/га 'кожа', лат. 8Тог, слов. поджцљкл, лат. 8хАи1а = шило (*шидло), ст. г. н. зги1а. просветни гласник , I ка., 6 св., 1902. 44