Prosvetni glasnik

Б Е Д Е Ш К Е

379

цутују около Сунда, свога господара, и то свака својом сопственом и одређеном путањом, а при томе се још све и около себе обрћу. Дужнне њихових путова, као и брзине којима иутују, около Сунца и којима се около себе обрћу, све су различите. Али се сва њихова кретања оснивају на непоколебљивии законима небеске механнке. Најважнији закони те небеске механике јесу: а) Време за које једна планета обиђе своју елиптичну путању около Сунца, т.ј. дужина њезине године, зависи од дужине велике осовине елипсе но којој иутује и то тако: да је квадрат времена, које уаотреби на томе иуту, сразмеран с кубом велике осовине елиасе ио којој иутује. На нример: Ако је велика осовина елиптичне путање једне планете два иута ве&а од велике осовине елиптичне путање друге иланете, онда је година прве планете већа од године друге планете онолико пута, колико показује вредност броја ]^2 3 или ]Ав или 2ј^2 ; то јест, њезина је година већа од године друге планете 2 X 1,4142 или 2,8284 пута. ћ) Полуиречник кривине, ио којој нека аланета иутује около Сунца, за једнака времена оаисује једнаке аовршине. Па вад се пека планета удаљује од Сунца, то јест, кад полупречвик њезине елиптичне иутање расте, онда јој брзпна при путовању опада. Обратно, кад се планета ириближује Сунцу, онда полупречник кривине њезине цутање опада и иланета мора брже да нутује, дако би нроменљиви иолупречник кривине увек за једнака времена описивао једнаке површине. с) Свако небеско тело има своју привлачну снагу, која се зове гравитација. Привлачна снага Земље, за тела која су на њој, зове се тежа Јачина гравитације небеских телеса, за исту даљину, зависи од количине масе, која се у дотичноме телу налази. Што више у небескоме телу има масе, у толико је и његова иривлачна снага веКа. Привлачна снага или гравитација једног истог небесног тела је обрнуто еразмерна с квадратом раздаљине —■ рачунајући даљину од центрума небескога тела — то јест: На двапут већој даљини је та снага 4 пута слабија; а на три пута већој даљини је 9 пута слабија и т. д.

36. Сунце с целим својим системом путује кроз бесконачну васиону према звезди Аиексу у сузвежђу Херкулеса још непознатом брзином и неодређеном иутањом. Његов је полупречник около 713000 килом. Обим екватора — полутара — је 4477640 килом. Површина му је 2 128 000 000 000 квадратних килом. Запремина му је около 505 000 000 000 000 000 куб. килом. Сунце се обрне около себе за 2 189 400 секунада. Брзина једне тачке на његовоме екватору, при томе обртању около себе, јесте 2045 метара за секунду. Сунчева се топлота рачуна около милион степени (С°) Оно је веће од земље — по запремини — скоро 1 400 000 пута. Кад би нам се оно приближило на даљину месеца (382 620 килом), његов би нам пречник на небескоме кругу био дугачак преко 123°, што значи, да би нам прекрилио скоро цело небо. По себи се разуме, да би земља на тој даљини од жаркога Сунца морала бити у усијаноме стању.