Prosvetni glasnik

290 просветни гласник

Уз I. Глаголи на -а1г, који имају у инф . један слог, контрахују •еамо у ес (т. ј. ондје гдје у глаг. ло1е1г има ес) н. пр. геш (пливам) гес с, ге1, гео/лег, ре1те, г6ог<и(г), М. ге1г, ЈтрЈ. ереог, ЕРЕ1д, егес, ег^о/леу, еге1ге, егеог, раг1;. гемг, р^ор, геор&сс нтд. Само се бе1г (вез(ив)ати) може контраховати у свијем облицима. Уз 3. Контраховани вокал није а («) него гј (>]) у глагола: живјети, биргјг бити жедан, лемЦг бити гладан, хдгјад-ас употребљавати (што гмС) н. пр. $т, ^Гјд, ^Гј, ^тџеу, ^Гјте, %т<и{?)\ а^ту, еј^уд, е^гј, ^тџер, е & ђ г е е^ооу итд.

81. Остала времена контрахованијех глагола

!и1. ас1. аог. ас1. аог. разз. рег}'. асГ

по1е!у бо^Ходг тсџаг д-г]^аУ (ловити) ло1гј-бш борЛт-(Тш ПЏГЈ - СТШ &г](>а-стш ^-лоСг]-<Та е-бо >Ј /.о)-(Та е-тТцгј-гга 1--1)>јОа-(Та &-лосг\-&Т]У И-бог'/.т-Огј^ ?-т1 1 и?>-&1]р е-Огјоа-Оцр тсЕ - тсоСц - ха бе-боИш - ха те-тбџц-кос ТЕ-В- гјда - ха бЕ-бо1>Ј.а)-[1<и те-т(џг]-џа1 те-д-ђда - џас боуХш-тбд 3. тсџЈЈ-тбд 3. &у()п-тбд 3. бо^).ш-теод 3. т<,џг\-теод 3. &г1да-теод 3. Као л 01есг мијењају се и остали глагоди на - есг , као боуЛобу глаг на -оВг, као д -цдау глаг. на -дау, - саг , - еар , остали глаг. на -ар као тцлаг .

тес1. разз. ле-тгосг]-ца1 лосц-тбд 3. лосгј-тбод 3.

. ,4 лосгј-тод 3. ашес^. тегђ. ј

82. Аугменат (аидтепипп, а-о^асд). Аугменат имају имперфекат, плусквамперФ. и индик. аориста. 1. Ако се глагол почиње с консонантом, онда се I- додаје глаголу сприједа (то је а§тепШт зуПаћкит) н. пр. уоауш ппшем, ипр!. е-уошрог. Послије е- удваја се ()-: о(тсто> бацам, ЈтрГ. еддслтог. 2. Глаголи који се почињу с вокалом имају аи§т. 1етрога1е н. пр.

ег>(>С<Г)1ш налазпм, ЈтрГ. цшјкту . ог аууеХХш јављам, п гјууеХко^ абш пјевам, „ >]бор асоо) дижем „ ј]@ог ссг^ш аи§ео, множим, „ т]1)%оу

а) схетеио) молим, 1трГ. схетеиор гуск(гш здрав сам, в г)у(асгоу блК^ш оружам, , шл/л^ог огхт Ц о ) жалим, „ шхтсдоу ИХлС^а) надам се, „ гјХлс^ог е1х^ш поредим, , тјха^ог Дакле: у сад. времену с., V, о, ос, е, ес, е^, а, а, ас, ау с аугментом I, V, ш, ш, гј, г/, тју, ц, гј, тј, тју. б) Дуги се вокали (/;, о, гј , ш, ог>) не мијењају: огта^ш задајем ране, 1трГ. о-ста^ог. Каткад се не мијењају ни ес, ег/ н. пр. Есха^ог, вбдсстхор (и ГјУ.иџл', 1 ]го1 (Тхо1>). 3. Ако је глагол сложен с приједлогом, аугменат стоји између глагола и приједлога. 1 ) Приједлог 1х (из) има испред аугмента облик г?, а ег

х ) Ако има више приједлога, сви стоје испред аугмента.