Prosvetni glasnik

НЕКРОЛОГ

805

никаквих сметња. Он сам себи изгледаше свемоћан. А околина његова гдедаше у њему снагу, гледаше појаву, која се ретко јавља. . . . * * * Ти си, драги учитељу, можда и сувише рано отишао с овога света, отишао онда, кадси још био у најбољој снази и кад си Отаџбини својој највише потребан био. А.ш кад је Свевишњем угодно бшш, да те тако рано узме из наше средине и одазове у небесне висине, и то баш због оне чивице у физичкој машини твојој која у тебе беше најјача: онда те молимо, да верујеш, да твој светао карактер и твоје огромне заслуге за просвету српску никада заборавити нећемо, и да ће у иовесници наше народне наставе име твоје бити записано златним словима! Ј. Мподраговић

—^хг-сг;